Bezbednost i zdravlje na radu i zaštita od požara – koja je razlika i šta poslodavac mora da obezbedi?

Bezbednost i zdravlje na radu i zaštita od požara nisu ista oblast. Iako imaju zajednički cilj – zaštitu života i zdravlja ljudi, imovine i poslovanja – ove dve oblasti uređuju različiti propisi, imaju različite obaveze, dokumentaciju, obuke i nadležna tela.

U praksi se, međutim, i dalje veoma često dešava da poslodavci ove oblasti posmatraju kao jednu celinu. Nije retka situacija da vlasnik firme kaže: „Imamo rešenu zaštitu – urađen je Akt o proceni rizika, radnici su potpisali obuku i imamo PP aparate.“

Međutim, PP aparat ne rešava rizik od povrede na mašini, kao što Akt o proceni rizika ne predstavlja dokument kojim se uređuje oblast zaštite od požara.

Za odgovorno poslovanje potrebno je jasno razdvojiti bezbednost i zdravlje na radu (BZR) od zaštite od požara (ZOP).

Šta je bezbednost i zdravlje na radu?

Bezbednost i zdravlje na radu uređuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023).

Cilj ove oblasti jeste sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, kao i stvaranje bezbednih i zdravih uslova rada.

Bezbednost i zdravlje na radu obuhvata veliki broj pitanja:

• Rizike koji se javljaju u radnoj sredini;
• Opasnosti koje se javljaju korišćenjem mašina i značaj pregleda opreme za rad;
• Opasnost od pada sa visine;
• Opasnosti električnih instalacija;
• Hemijske i biološke štetnosti;
• Buku, vibracije i zračenja;
• Štetne uticaje loših mikroklimatskih uslova i lošeg osvetljenja;
• Opasnosti pri ručnom prenošenju tereta;
• Ergonomiju pri radu;
• Značaj korišćenja lične zaštitne opreme;
• Značaj obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
• Postupanje u slučaju povrede na radu.

Jedan od najvažnijih dokumenata u ovoj oblasti jeste Akt o proceni rizika.

Akt o proceni rizika – osnovni dokument bezbednosti na radu

Poslodavac je dužan da proceni rizike na radnim mestima i u radnoj sredini i da utvrdi mere za njihovo otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje.

Akt o proceni rizika ne bi trebalo posmatrati kao „papir koji treba imati zbog inspekcije“. Njegova svrha je da se stvarno utvrde opasnosti i štetnosti kojima su zaposleni izloženi i definišu konkretne mere za sprečavanje i smanjenje rizika.

Prilikom izrade Akta o proceni rizika potrebno je sagledati stvarnu organizaciju rada, radna mesta, tehnološke i radne procese, sredstva za rad, materije koje se koriste i postojeće mere zaštite.

Zbog toga „brza izrada Akta o proceni rizika“ ne bi trebalo da znači izradu dokumenta bez sagledavanja stvarnog stanja kod poslodavca. Brza izrada Akta o proceni rizika može biti kvalitetna samo ako je zasnovana na pravilno prikupljenim podacima i stručnoj proceni rizika.

Važeći propisi uređuju način i postupak procene rizika, uključujući prepoznavanje opasnosti i štetnosti, procenu rizika i određivanje mera za njihovo otklanjanje ili smanjenje. Šta je definicija Akta o proceni rizika, ko može da izradi Akt o proceni rizika i zbog čega se izrađuje saznajte na našoj stranici https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/izrada-akta-o-proceni-rizika-na-radnom-mestu-i-u-radnoj-sredini

Ko je savetnik za bezbednost i zdravlje na radu?

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu angažovanjem odgovarajućeg stručnog lica.

Važno je koristiti pravilan zakonski termin: savetnik za bezbednost i zdravlje na radu ili saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, dok je starim zakonom to bilo definisano terminom “Lice za bezbednost”, a mnogo starijim propisima “HTZ lice”, što predstavlja hemijsko-tehničku zaštitu, ali poslednja dva navedena termina nisu u skladu sa važećim propisima.

U određenim delatnostima zakon propisuje obavezu imenovanja savetnika, dok se u drugim delatnostima moguće imenovanje saradnika za bezbednost i zdravlje na radu i ovo zavisi od delatnosti poslodavca, odnosno čime se poslodavac bavi.

Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno Sradnik za bezbednost, između ostalog, učestvuje u izradi Akta o proceni rizika, izradi programa obuke zaposlenih, izradi i drugih dokumenata, ali i praktičnoj kontroli primene mera, sprovođenju obuka za bezbedan i zdrav rad, izboru i korišćenju sredstava za rad i lične zaštitne opreme, kao i u praćenju promena propisa i implementaciji istih kod poslodavca.

Za poslodavca je zato veoma važno da ne posmatra angažovanje stručnog lica samo kao administrativnu obavezu. Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu treba da bude aktivno uključen u sistem upravljanja rizicima. Šta su dužnosti i obaveze  savetnika/saradnika za bezbednost i zdravlje na radu možete saznati ovde https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/savetniksaradnik-za-bezbednost-i-zdravlje-na-radu

Šta obuhvata dokumentacija za bezbednost na radu?

Dokumentacija za bezbednost na radu može biti raznovrsna, a šta tačno obuhvata, najviše zavisi od delatnosti poslodavca, broja zaposlenih, organizacije rada i konkretnih rizika.

U praksi može obuhvatati:

• Akt o proceni rizika (obavezan dokument);
• Program obuke i evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (obavezna dokumenta);
• Evidencije o povredama na radu (ukoliko se desi povreda na radu, obavezno je evidentiranje);
• Dokumentaciju o pregledima i ispitivanjima opreme za rad (u zavisnosti od toga da li poslodavac poseduje opremu za rad koja podleže pregledu i proveri);
• Dokumentaciju o ispitivanju uslova radne sredine (obavezan dokument, dok obim ispitivanja zavisi od delatnosti poslodavca);
• Evidencije o ličnoj zaštitnoj opremi (ukoliko se zaposlenima izdaje LZO, obavezno je vođenje evidencija);
• Uputstva za bezbedan i zdrav rad (obavezno se izrađuju);
• Izveštaji o sprovedenim lekarskim pregledima (ukoliko je obavezno da zaposleni prođu prethodne/periodične lekarske preglede, obavezno je vođenje evidencija)
• Postoji i niz druge dokumentacije propisane Zakonom i podzakonskim aktima.

Zato univerzalni „paket papira“ ne može biti zamena za sistem bezbednosti i zdravlja na radu koji odgovara stvarnom poslovanju, i bitno je znati da ne postoje dva poslodavca sa istim opasnostima, štetnostima i rizima u radnoj sredini za zaposlene.

Obuka za bezbednost na radu – obaveza, a ne formalnost

Jedna od osnovnih obaveza poslodavca jeste da zaposlenima obezbedi obuku za bezbedan i zdrav rad.

Obuka treba da bude povezana sa konkretnim radnim mestom i rizicima kojima je zaposleni izložen.

Nije isto obučavati administrativnog radnika koji radi za računarom, vozača viljuškara, građevinskog radnika, zaposlenog koji radi sa hemijskim materijama ili čak bravara koji može sa istim zvanjem imati potpuno različite opasnosti i štetnosti kojima je izložen (jedan može raditi isključivo u radionici, sa adekvatnim uslovima radne sredine, bez rada na visini i manjim predmetima koje obrađuje, dok drugi može biti izložen spoljašnjim uticajima, radu na visini, izložen uticaju unutrašnjeg transporta na gradilištu itd.).

Kvalitetna obuka za bezbednost na radu treba da pomogne zaposlenom u pojašnjenju:

• koje opasnosti postoje na njegovom radnom mestu;
• kako se bezbedno koristi oprema za rad i koje su druge propisane mere bezbednosti;
• koja lična zaštitna oprema je obavezna;
• šta je dozvoljeno a šta zabranjeno tokom procesa rada;
• kako se postupa u slučaju nepredviđenih okolsnosti i izlaganja riziku;
• kako se sprečavaju povrede na radu i mogućnost nastanka profesionalnih bolesti.

Zakon izričito propisuje obavezu poslodavca da obučava zaposlene za bezbedan i zdrav rad.

Ukoliko niste sigurni kako treba da uredite oblast bezbednosti i zdravlja na radu, možete nas slobodno kontaktirati i dobiti besplatne savete https://www.abintegral.rs/kontakt

Šta je zaštita od požara?

Zaštita od požara predstavlja posebnu oblast koja se uređuje Zakonom o zaštiti od požara i podzakonskim propisima donetim na osnovu tog zakona.

Za razliku od BZR, koja je prvenstveno usmerena na rizike povezane sa radom i zdravljem zaposlenih, zaštita od požara obuhvata mere kojima se sprečava nastanak požara, njegovo širenje i posledice po ljude, imovinu i životnu sredinu.

U zavisnosti od objekta i delatnosti, zaštita od požara može obuhvatati:

• procenu ugroženosti od požara;
• kategorizaciju objekta prema ugroženosti od požara;
• organizovanje zaštite od požara;
• pravila zaštite od požara;
• procedure u vezi sa protivpožarnom opremom (protivpožarni aparati, hidranti, sisteme za dojavu i gašenje požara itd.);
• hidrantsku mrežu;
• evakuacione puteve i izlaze;
• planove i procedure za postupanje u slučaju požara;
• kontrolu elektroinstalacija i drugih potencijalnih izvora paljenja;
• skladištenje zapaljivih i drugih opasnih materija;
• obuku zaposlenih iz oblasti zaštite od požara.

Plan evakuacije – šta svaki poslodavac treba da zna?

Jedan od često prepoznatljivih elemenata zaštite od požara jeste plan evakuacije.

Plan evakuacije treba zaposlenima i drugim licima u objektu da omogući jasno informisanje o tome:

• kojim putem se objekat napušta;
• gde se nalaze izlazi;
• gde se nalaze sredstva za gašenje požara;
• gde se nalaze određena sredstva i oprema za zaštitu;
• kako se bezbedno napušta objekat;
• gde se može organizovati bezbedno okupljanje, kada je to predviđeno organizacijom evakuacije.

Plan evakuacije ima ulogu da u slučaju vanrednog događaja zaposlenima pruži jasnu i razumljivu informaciju o načinu reagovanja i pravcu evakuacije.

Zato plan evakuacije treba da odgovara stvarnom stanju objekta. Ako su promenjeni raspored prostorija, izlazi, hodnici ili drugi elementi relevantni za evakuaciju, potrebno je proveriti da li dokumentacija i prikaz evakuacije odgovaraju stvarnom stanju.

Obuka za zaštitu od požara nije isto što i obuka za bezbednost na radu

Ovo je jedna od najčešćih grešaka u praksi.

Obuka za bezbednost na radu odnosi se na bezbedan i zdrav rad i rizike povezane sa radnim mestom.

Obuka za zaštitu od požara odnosi se na mere zaštite od požara, postupanje u slučaju požara i obaveze zaposlenih u vezi sa zaštitom od požara.

Prema Zakonu o zaštiti od požara, zaposleni su dužni da prisustvuju obuci i proveri znanja iz oblasti zaštite od požara. Provera znanja zaposlenih vrši se jednom u tri godine.

To znači da potpis zaposlenog na dokumentaciji o obuci iz BZR ne predstavlja automatski dokaz da je sprovedena i obuka iz oblasti zaštite od požara.

Drugim rečima:

BZR obuka ≠ ZOP obuka.

Obe su važne, ali imaju različit sadržaj i različitu pravnu osnovu.

Da li posedovanje PP aparata znači da je zaštita od požara rešena?

Ne.

Posedovanje PP aparata jeste važan element zaštite od požara, ali samo PP aparat ne znači da je poslodavac ispunio sve obaveze iz oblasti zaštite od požara.

U zavisnosti od objekta, delatnosti i kategorije ugroženosti od požara mogu postojati i druge obaveze u vezi sa:

• organizovanjem zaštite od požara;
• dokumentacijom;
• obukom zaposlenih;
• planom evakuacije;
• protivpožarnim sistemima;
• hidrantskom mrežom;
• kontrolom opreme i instalacija;
• načinom skladištenja materijala;
• zapaljivim materijama;
• evakuacionim putevima;
• održavanjem opreme i sistema zaštite od požara.

Zbog toga se zaštita od požara ne može svesti na pitanje: „Da li imamo PP aparat?“

Pravo pitanje glasi: „Da li je sistem zaštite od požara organizovan i sproveden u skladu sa zahtevima koji se odnose na naš objekat i delatnost?“

Zašto je važno angažovati stručna lica?

Poslodavac ne bi trebalo da čeka inspekcijski nadzor da bi proverio da li mu je dokumentacija uredna.

Mnogo je bolje unapred proveriti:

Da li imamo Akt o proceni rizika?

Da li Akt odgovara stvarnim radnim mestima?

Da li su zaposleni obučeni za bezbedan i zdrav rad?

Da li imamo odgovarajućeg savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu?

Da li su sprovedeni propisani pregledi i ispitivanja?

Da li imamo odgovarajuću dokumentaciju iz oblasti zaštite od požara?

Da li je obuka za zaštitu od požara sprovedena i da li je provera znanja izvršena u propisanom roku?

Da li plan evakuacije odgovara stvarnom stanju objekta?

Da li su evakuacioni putevi slobodni i pravilno označeni?

Odgovori na ova pitanja mogu poslodavcu pokazati gde postoje potencijalni nedostaci.

BZR i ZOP treba posmatrati kao dva povezana, ali različita sistema

Najjednostavnije objašnjenje jeste:

Zato je za poslodavca najvažnije da ove dve oblasti ne posmatra kao administrativnu obavezu, već kao deo odgovornog upravljanja poslovanjem.

Bezbednost i zdravlje na radu štite zaposlenog od rizika koji proizlaze iz rada. Zaštita od požara štiti ljude, objekat i imovinu od rizika od požara. Zajedno predstavljaju važan deo sistema bezbednog i odgovornog poslovanja.

Ako niste sigurni da li je vaša dokumentacija ažurna, da li vam je potreban Akt o proceni rizika, savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, plan evakuacije, obuka zaposlenih ili kompletna dokumentacija iz oblasti bezbednosti na radu i zaštite od požara, najbolje je da stanje proverite pre nego što se desi problem tokom radnog procesa ili imate susret sa nadženim inspekcijskim službama https://www.abintegral.rs/kontakt