Bezbednost na radu (zaštita na radu) predstavlja osnovnu zakonsku obavezu svakog poslodavca. Bez obzira na veličinu firme ili delatnost, zakon jednako obavezuje i male poslodavce i velike sisteme sa stotinama zaposlenih. U nastavku su ključne obaveze koje proizilaze iz zakonskih propisa:

1. Akt o proceni rizika – osnov bezbednosti na radu
   Jedna od osnovnih obaveza poslodavca jeste da izradi Akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj sredini. Iz akta proizilazi druga dokumentacija, tako da kvalitet regulisanja oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u velikoj meri zavisi od izrađenog Akta o proceni rizika, koji između ostalog sadrži:
   
   - Osnovne podatke o poslodavcu;
   - Opis tehnološkog i radnog procesa, opis radnih prostorija, definisana radna mesta (sistematizacija radnih mesta);
   - Navođenje opreme za rad i lične zaštitne opreme koja se koristi kod poslodavca;
   - Stručni deo Akta o proceni rizika koji sadrži: Identifikaciju opasnosti i štetnosti na radnom mestu, Ocenu identifikovane opasnosti/štetnosti, u skladu sa odabranom metodom za procenu rizka i dobijenih podataka tokom same procene (da li je poslodavac organizovao ispitivanja opreme za rad, ispitivanje uslova radne sredine, da li je na radnom mestu bilo povreda na radu itd…), Mere koje su preduzete za smanjenje rizika za identifikovane opasnosti/štetnosti, Zaključak o sprovedenoj proceni rizika (u ovom delu se definiše da li radna mesta za koja je izvršena procena rizika spadaju u radna mesta sa povećanim rizikom ili ne spadaju u radna mesta sa povećanim rizikom).
   U određenim slučajevima, poslodavac je u obavezi da izvrši izmenu i/ili dopunu Akta o proceni rizika (uvođenje novih tehnologija, promena lokacije rada, uvođenje novih radnih mesta, identifikovanje nove opasnosti/štetnosti, usled naložene mere inspekcije rada…).
2. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
   Poslodavac je dužan da organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu na jedan od sledećih načina:
   - da imenuje savetnka/saradnika za bezbednost i zdravlje na radu u okviru svoje kompanije (lice sa odgovarajućom stručnom spremom i licencom/položenim stručnim ispitom)
   - da angažuje pravno lice sa licencom za obavljanje tih poslova.
   
   Može i poslodavac pod određenim uslovima da samostalno obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ali svakako treba da ima licencu/položen stručni ispit za obavljanje tog posla.
   Osoba imenovana za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u obavezi je da brine o primeni propisa iz ove oblasti i da radi na unapređenju bezbednosti na radu.
3. Obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad
   Poslodavac je u obavezi da svim zaposlenima obezbedi obuku za bezbedan i zdrav rad, ali samoj obuci prethodi donošenje dokumenta koji se zove Program obuke za bezbednost i zdravlje na radu. Obuka se sprovodi prilikom zasnivanja radnog odnosa, prilikom raspoređivanja zaposlenog na novo radno mesto, prilikom uvođenja nove opreme ili tehnologije rada ili uvođenja novog procesa rada...
   Cilj obuke je da zaposleni budu upoznati sa opasnostima i štetnostima na radnom mestu, merama preduzetim za sprečavanje opasnosti i štetnosti, pravilnoj upotrebi opreme za rad kao i lične zaštitne opreme.
4. Obezbeđivanje lične zaštitne opreme
   Ukoliko rizici na radnom mestu ne mogu biti u potpunosti uklonjeni, poslodavac obezbeđuje ličnu zaštitnu opremu (zaštitni šlem, zaštitne cipele, zaštitne rukavice, zaštitni pojas za rad na visini, zaštitne maske, zaštitne naočare, antifoni ili čepići za uši itd).
   Lična zaštitna oprema  (LZO) mora biti ispravna, redovno održavana i bez oštećenja.
5. Lekarski pregledi zaposlenih
   Za određena radna mesta propisani su lekarski pregledi zaposlenih i to:
   -    prethodni (pre stupanja na rad);
   -    periodični (u toku rada);
   -    ciljani (za određene poslove), kada je zaposleni izložen određenom riziku;
   -    kontrolni lekarski pregled, nakon izvršenog periodičnog lekarskog pregleda.
   Cilj pregleda je da se utvrdi da li je zaposleni zdravstveno sposoban za obavljanje određenih poslova.
6. Vođenje evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (1-11)
   Ove evidencije su važan deo dokumentacije i često su predmet kontrole inspekcije rada, namenjene su evidentiranju određenih ispitivanja, merenja, rezultata lekarskih izveštaja…
7. Prijavljivanje povreda na radu
   U slučaju povrede na radu, poslodavac je dužan da obezbedi prvu pomoć zaposlenom (obavezni su ormarići za pružanje prve pomoći, kao i adekvatan broj zaposlenih obučenih za pružanje prve pomoći), ali i da sprovede proceduru prijave povrede na radu, popunjavanje povredne liste, obavezno izveštavanje inspekcije rada o nastaloj povredi na radu…

Zaključak:

Nepoštovanje propisa bezbednosti i zdravlja na radu može dovesti do:

• Ugrožavanja bezbednosti na radu zaposlenih;
•  Oštećenja sredstava i opreme za rad;
• Visokih novčanih kazni za poslodavca, kao i odgovornosti poslodavca.

Sa druge strane, pravilna primena mera zaštite doprinosi sigurnijem radnom okruženju, većem zadovoljstvu zaposlenih i boljoj organizaciji rada.

Bezbednost na radu nije samo zakonska obaveza, već i temelj odgovornog poslovanja. Poslodavci koji uredno primenjuju propise ne samo da izbegavaju sankcije, već stvaraju sigurnije i efikasnije radno okruženje za svoje zaposlene.