Mnogi poslodavci smatraju da je izrada Akta o proceni rizika samo administrativna obaveza i prikupljanje dokumentacije za potrebe inspekcije. Međutim, kvalitetna procena rizika u praksi počinje upravo na terenu – kroz posmatranje procesa rada, razgovor sa zaposlenima i sagledavanje stvarnih uslova u kojima se posao obavlja.

U oblasti zaštite na radu i bezbednosti na radu, pravilno prikupljanje podataka predstavlja osnov za prepoznavanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu, što dobprinosi adekvatno propisanim merama koje utiču na bezbedniji i sigurniji rad zaposlenih.

Šta podrazumeva prikupljanje podataka na terenu?

Prilikom odlaska na teren radi prikupljanja podataka kod poslodavaca, savetnik za bezbednost ne oslanja se samo na postojeću dokumentaciju, već prati kompletan proces rada i stvarne uslove u radnoj sredini. Cilj je da se utvrdi gde postoje potencijalni rizici i na koji način oni mogu uticati na zaposlene.

U praksi, to podrazumeva:

• pregled opreme za rad i načina njenog korišćenja;
• uvid u dokumentaciju o ispitivanja uslova radne sredine, električnih i gromobranskih instalacija;
• razgovor sa zaposlenima o problemima i opasnostima sa kojima se susreću tokom rada i sagledavanje procesa rada, ukoliko je potrebno i u više navrata (veoma važno zbog evidentiranja realnog stanja);
• proveru vrste lične zaštitne opreme koja se koristi, njenog stanja i stvarnog korišćenja lične zaštitne opreme tokom rada;
• analizu prethodnih povreda na radu i skoro nastalih incidenta;
• proveru procedura, uputstava za bezbedan rad i sistema izdavanja dozvola za rad, ako ih ima;
• uvid u bezbednosne listove hemikalija i tehničku dokumentaciju opreme ali i način realnog skladištenja i korišćenja hemikalija i drugih opasnih materija, ako ih koriste.

Zašto je teren važniji od same dokumentacije?

U mnogim slučajevima dokumentacija može biti uredna, ali stvarno stanje na terenu pokazuje drugačiju sliku. Dešava se da zaposleni ne koriste propisanu zaštitnu opremu, da su pristupni putevi blokirani, da postoje improvizovani električni priključci ili da se propisane procedure ne sprovode u praksi…

Zato je obilazak terena jedan od najvažnijih koraka u procesu izrade Akta o proceni rizika. Tek kada se sagledaju realni uslovi rada moguće je pravilno proceniti nivo rizika i predložiti efikasne mere zaštite.

Uloga savetnika za bezbednost

Savetnik za bezbednost ima zadatak da poveže zakonske zahteve sa realnim stanjem rada kod poslodavca. Njegova uloga nije samo izrada dokumentacije, već i prepoznavanje problema koji mogu dovesti do povreda na radu, profesionalnih bolesti, materijalne štete i da sve to prenese poslodavcu.

Kvalitetno sprovedena procena rizika omogućava poslodavcu da:

• unapredi bezbednost na radu;
• smanji mogućnost nastanka povreda;
• organizuje rad na bezbedniji način;
• ispuni zakonske obaveze;
• podigne svest zaposlenih o značaju zaštite na radu.

Dobar AKT O PROCENI RIZIKA izrađuje se profesionalnim pristupom predanim radom na terenu

Bez direktnog uvida u radni proces nije moguće napraviti realan i funkcionalan Akt o proceni rizika. Upravo zbog toga prikupljanje podataka na terenu predstavlja ključni deo sistema bezbednosti i zdravlja na radu.

Kada se akt o proceni rizika radi stručno i detaljno, on ne predstavlja samo ispunjenje zakonske obaveze poslodavca, već i konkretan alat za unapređenje uslova rada i zaštitu zaposlenih, samim tim i veće zadovoljstvo i bolju produktivnost kod zaposlenih.