U svakom radnom okruženju postoje situacije u kojima je do povrede ili materijalne štete nedostajao samo jedan trenutak, pogrešan pokret ili drugačiji splet okolnosti. Predmet padne sa visine, zaposleni se oklizne, viljuškar prođe neposredno pored radnika ili se prilikom rada sa opremom dogodi incident koji, srećom, nije imao posledice.
Takvi događaji često ostanu na nivou komentara: „Dobro je da se ništa nije desilo.“ Međutim, sa aspekta bezbednosti na radu, upravo takve situacije mogu da budu veoma važan izvor informacija.
U stručnoj terminologiji koriste se izrazi NEAR MISS, „skoro nezgoda“, „zamalo nezgoda“ ili „događaj bez povrede“. Radi se o događaju koji je mogao da dovede do povrede zaposlenog, narušavanja zdravlja, štete na imovini ili drugog neželjenog ishoda, ali do toga nije došlo.
Zašto prijavljivati događaje „zamalo nezgoda“?
Ako se NEAR MISS događaji ne evidentiraju, poslodavac gubi mogućnost da reaguje pre nego što nastane stvarna nezgoda.
Na primer, ako se zaposleni više puta okliznu na istom delu poda, a niko ne padne, problem može ostati neprimećen. Ako se podloga ne popravi ili se ne uvedu odgovarajuće mere, sledeći put posledica može biti povreda zaposlenog.
Zato NEAR MISS događaj treba posmatrati kao upozorenje. On pokazuje da određena opasnost postoji i da postojeće mere zaštite možda nisu dovoljne ili se ne primenjuju na odgovarajući način.
Prijavljivanje takvih događaja ne bi trebalo da bude usmereno na traženje krivca. Cilj je da se utvrdi šta se dogodilo, zašto se dogodilo i šta može da se promeni kako se slična situacija ne bi ponovila sa težim posledicama.
NEAR MISS kao deo upravljanja sistemom bezbednosti na radu
Efikasan sistem zaštite na radu ne zasniva se samo na reagovanju nakon povrede. Važno je pratiti i događaje koji su mogli da dovedu do povrede.
Analizom prijavljenih NEAR MISS događaja poslodavac može da uoči ponavljajuće probleme. To mogu biti neodgovarajuća organizacija rada, neispravna ili neadekvatna oprema za rad, nedovoljno jasno definisane procedure, neadekvatna komunikacija, nedostatak obuke ili nepravilna primena propisanih mera.
Kada se isti ili slični događaji ponavljaju, to je signal da je potrebno preispitati postojeći sistem i utvrditi zbog čega do njih dolazi. U analizu događaja treba uključiti poslodavca, savetnika za bezbednost na radu, rukovodioce i zaposlene, sa ciljem da se utvrde uzroci i preduzmu odgovarajuće mere kako bi se sprečilo ponavljanje istog ili sličnog scenarija u budućnosti. Ovde možete pročitati koja je uloga i koje poslove obavlja Savetnik za bezbednost na radu https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/savetniksaradnik-za-bezbednost-i-zdravlje-na-radu
Takav pristup omogućava da se mere zaštite uvedu pre nastanka povrede, a ne tek nakon što zaposleni bude povređen.
Kako NEAR MISS događaji mogu uticati na Akt o proceni rizika?
Akt o proceni rizika predstavlja jedan od osnovnih dokumenata sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Njegova svrha nije samo formalno evidentiranje opasnosti i štetnosti, već prepoznavanje rizika i definisanje mera za njihovo otklanjanje ili smanjenje.
Informacije dobijene analizom NEAR MISS događaja mogu biti značajne prilikom izmena i dopuna Akta o proceni rizika.
Ako se, na primer, utvrdi da se određeni događaji ponavljaju na konkretnom radnom mestu, potrebno je proveriti da li su opasnost, način rada i postojeće mere adekvatno sagledani u Aktu o proceni rizika.
U određenim situacijama analiza događaja može ukazati na potrebu za promenom organizacije rada, dodatnom obukom zaposlenih, uvođenjem novih mera ili drugačijim načinom kontrole primene mera zaštite.
Zato Izrada Akta o proceni rizika ne treba da se posmatra kao jednokratna administrativna obaveza. Stvarni događaji iz radnog procesa predstavljaju važan izvor informacija za njegovo dalje unapređivanje. Više o izradi Akta o proceni rizika možete pročitati na našoj stranici https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/izrada-akta-o-proceni-rizika-na-radnom-mestu-i-u-radnoj-sredini
Prijavljivanje NEAR MISS događaja i obuka zaposlenih
Zaposleni su često prvi koji mogu da primete problem. Oni svakodnevno koriste opremu, kreću se kroz radni prostor i neposredno učestvuju u radnom procesu.
Zbog toga je važno da znaju šta treba prijaviti i kome treba prijaviti događaj koji je mogao da završi povredom.
Obuka zaposlenih treba da obuhvati i razumevanje značaja prijavljivanja ovakvih situacija. Zaposleni ne bi trebalo da smatra da događaj nije važan samo zato što niko nije povređen.
Savetnik za bezbednost na radu može da pomogne poslodavcu u uspostavljanju odgovarajućeg načina evidentiranja, analize i praćenja ovakvih događaja, kao i u povezivanju rezultata analiza sa postojećim merama zaštite.
Od jednog događaja do preventivne mere
Vrednost NEAR MISS sistema nije u broju prijavljenih događaja, već u tome šta se nakon prijave uradi.
Jedan događaj može ukazati na potrebu za popravkom opreme. Drugi može pokazati da zaposlenima treba dodatna obuka. Treći može ukazati na problem u organizaciji rada ili na to da propisana procedura nije dovoljno jasna.
Kada se takve informacije sistematski prikupljaju i analiziraju, poslodavac dobija realniju sliku o stanju bezbednosti na radu.
Tada se dokumentacija, obuke, procedure i organizacija rada mogu prilagođavati stvarnim rizicima koji postoje u konkretnom radnom okruženju.
NEAR MISS zato treba posmatrati kao priliku za preventivno delovanje. Događaj bez posledica može biti poslednje upozorenje pre događaja sa ozbiljnim posledicama.
Pravovremena prijava, analiza i preduzimanje odgovarajućih mera mogu pomoći da se opasnost ukloni ili smanji pre nego što dođe do povrede zaposlenog. To je jedan od praktičnih načina na koji sistem bezbednosti na radu prelazi iz formalnog ispunjavanja obaveza u svakodnevno upravljanje rizicima.
Ukoliko imate potrebu za konsultacijama u vezi bezbednosti na radu i želite da unapredite sistem bezbednosti u vašoj kompaniji, možete nas kontaktirati za sva dodatna pitanja https://www.abintegral.rs/kontakt
