U praksi se često pominju različiti dokumenti i procesi procene rizika: “Akt o proceni rizika”, “Procena rizika od katastrofa”, i ”Procena rizika u zaštiti imovine i poslovanja”. Iako na prvi pogled svi imaju sličan naziv, reč je o različitim oblastima. Njih definišu posebni Zakoni, izrađuju se po drugačijim metodologijama, a za njihovu kontrolu nadležni su različiti državni organi. U nastavku donosimo pregled ključnih razlika, preklapanja i odgovora na najčešća pitanja koja korisnici pretražuju na internetu:
- „Da li moja firma mora da ima Akt o proceni rizika?“
- „Ko izrađuje Procenu rizika od katastrofa?“
- „Da li mi je potreban Plan zaštite i spasavanja?“.
Važna napomena: Obaveze poslodavaca u Srbiji zavise od delatnosti, veličine firme, lokacije i specifičnih okolnosti. Ovaj vodič pruža praktičan okvir, ali je za potpunu zakonsku usklađenost neophodna stručna pravna provera. Naš tim vam stoji na raspolaganju za sve vidove profesionalne pomoći i konsaltinga u ovim oblastima. Kontakt i Lokacija u Beogradu | AB INTEGRAL SAFETY
1) Akt o proceni rizika
Ovaj dokument se primarno vezuje za bezbednost i zdravlje na radu. Obuhvata detaljnu identifikaciju opasnosti i štetnosti na radnom mestu, procenu nivoa rizika u zavisnosti od vremena izloženosti zaposlenog, opreme za rad, lične zaštitne opreme, tehnologije rada, kao i konkretne mere za njihovo otklanjanje.
Akt o proceni rizika je krovni interni dokument poslodavaca Republici Srbiji. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, u obavezi su da ga ishoduju sva pravna lica i preduzetnici koji zapošljavaju barem jedno lice. Ono što ne treba zapostaviti je obaveza i za praćenjem ove oblasti kontinualno sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu, što radi savetnik za bezbednost na radu, što je takođe zakonska obaveza poslodavca.
Međutim, zakonske obaveze se ovde ne završavaju. Ono što poslodavci ne smeju zanemariti jeste kontinuirano praćenje stanja u ovoj oblasti. Za ove poslove zadužen je savetnik / saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, čije je angažovanje takođe izričita zakonska obaveza za svako preduzeće.
2) Procena rizika od katastrofa
Ovo je širi, strateški proces orijentisan na upravljanje vanrednim situacijama. Odnosi se na elementarne nepogode i tehničko-tehnološke nesreće čije posledice ugrožavaju živote i zdravlje ljudi, imovinu ili životnu sredinu u većem obimu, a koje nije moguće rešiti redovnim delovanjem službi.
U tom smislu, naglasak je na sledećim segmentima:
- Scenariji događaja - Analiza potencijalnih prirodnih i tehničkih katastrofa.
- Procena posledica - Uticaj na ljude, materijalna i kulturna dobra, kao i na životnu sredinu.
- Mere pripravnosti - Planiranje adekvatnog odgovora i reagovanja u kriznim trenucima.
- Civilna zaštita - Usklađivanje sa planovima civilne zaštite na lokalnom i nacionalnom nivou.
3) Procena rizika u zaštiti imovine i poslovanja
Ova vrsta procene se najčešće realizuje kroz bezbednosne elaborate, planove fizičko-tehničke zaštite i analize bezbednosnih pretnji. Fokus je primarno na očuvanju kontinuiteta poslovanja i zaštiti resursa:
- Imovina - Zaštita objekata, opreme, skladišta i dokumentacije.
- Poslovanje - Upravljanje rizikom od zastoja i prekidima u lancu snabdevanja.
- Bezbednosne pretnje - Zaštita od krađe, vandalizma, provala, požara, eksplozija i sajber napada.
- Zaštitne mere - Organizacija video-nadzora, kontrole pristupa, internih procedura i obuke zaposlenih za odgovor na incidente.
Gde se ova tri dokumenta preklapaju?
Iako imaju različite pravne osnove, ovi procesi se u praksi često susreću i prožimaju kroz tri ključne tačke:
- Požar kao univerzalna pretnja - U Aktu o proceni rizika (BZR) požar je opasnost po život radnika. U Proceni rizika od katastrofa on predstavlja potencijalnu vanrednu situaciju širih razmera. U Zaštiti imovine, požar je rizik koji direktno ugrožava infrastrukturu i kontinuitet rada.
- Tehnološki udesi i eksplozije - Istovremeno se posmatraju kao rizik na samom radnom mestu, kao scenario za aktiviranje civilne zaštite i kao bezbednosno-imovinski rizik za firmu.
- Procedure za reagovanje (evakuacija i uzbunjivanje) - Elementi ovih procedura postoje u sva tri dokumenta, ali se razlikuju po nivou detaljnosti, zakonskim obavezama i nadležnim državnim organima koji ih kontrolišu.
Ključne razlike: Šta razdvaja ove dokumente?
- Objekat procene
- Akt o proceni rizika (BZR): Fokusira se na radnu sredinu, radna mesta i specifične opasnosti po zdravlje i bezbednost zaposlenih.
- Procena rizika od katastrofa: Analizira potencijalne scenarije vanrednih događaja (prirodne nepogode, tehničko-tehnološke nesreće i dr…).
- Procena rizika u zaštiti imovine i poslovanja: Fokusira se na fizičku bezbednost objekata, zaštitu podataka, sprečavanje prekida rada i upravljanje incidentima.
- Ciljna grupa i korisnici
- Akt o proceni rizika (BZR): Poslodavac, zaposleni, odbor za bezbednost i savetnik/saradnik za bezbednost na radu.
- Procena rizika od katastrofa: Pravna lica koja su u obavezi da izrade dokument, Štabovi za vanredne situacije, jedinice civilne zaštite, lokalna samouprava i Sektor za vanredne situacije.
- Procena rizika u zaštiti imovine i poslovanja: Menadžment kompanije, timovi za korporativnu bezbednost, IT sektor, osiguravajuće kuće i eksterne službe obezbeđenja.
- Forma i svrha
- Akt o proceni rizika (BZR): Temelj je celokupnog sistema bezbednosti na radu i definisanja preventivnih mera za svako radno mesto.
- Procena rizika od katastrofa: Služi kao osnov za planiranje civilne zaštite, organizovanje pripravnosti i reagovanje zajednice ili privrednog subjekta u vanrednim situacijama.
- Procena rizika u zaštiti imovine i poslovanja: Predstavlja bazu za izradu planova tehničke zaštite, definisanje procedura nadzora i osiguranje kontinuiteta biznisa (Business Continuity).
Najčešća pitanja i odgovori
Da li moja firma mora da ima Akt o proceni rizika?
Da, ukoliko imate bar jedno zaposleno lice. Prema važećem Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu u Republici Srbiji, svako pravno lice i preduzetnik sa zaposlenima mora imati donet Akt o proceni rizika. Obim i kompleksnost ovog dokumenta direktno zavise od delatnosti kojom se bavite i nivoa opasnosti na radnim mestima. https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/izrada-akta-o-proceni-rizika-na-radnom-mestu-i-u-radnoj-sredini
Ko ima obavezu da izrađuje Procenu rizika od katastrofa?
Ova obaveza nije stvar slobodne procene, već je strogo definisana zakonom. Obavezu izrade imaju državni organi, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, ali i privredna društva i druga pravna lica — posebno ona koja upravljaju kritičnom infrastrukturom, koriste opasne materije ili imaju objekte u kojima boravi veći broj ljudi. Tačan status vaše firme i obim obaveznosti utvrđuju se na osnovu kategorizacije i delatnosti preduzeća.
Da li mi je potreban Plan zaštite i spasavanja?
Da, ukoliko ste zakonski obveznik izrade Procene rizika od katastrofa. Ova dva dokumenta su povezana — Procena identifikuje opasnosti, dok Plan detaljno razrađuje konkretne korake za reagovanje. On obuhvata precizne procedure za rano uzbunjivanje, evakuaciju, postupanje u slučaju požara ili udesa, obuku zaposlenih i sprovođenje redovnih vežbi. https://www.abintegral.rs/usluge/smanjenje-rizika-od-katastrofa
Da li se Akt o proceni rizika i Procena rizika od katastrofa mogu raditi kao jedan dokument?
Ne, reč je o pravno i metodološki potpuno odvojenim dokumentima, iako se podaci prikupljeni u jednoj fazi mogu delimično preklapati. Dobra vest je da isti eksterni partner može izraditi oba dokumenta, pod uslovom da poseduje odgovarajuća ovlašćenja.
Naša kompanija je licencirana za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, a posedujemo i rešenje MUP-a za izradu procene rizika od katastrofa i planova zaštite i spasavanja. Stoga vam stojimo na raspolaganju za kompletnu uslugu „ključ u ruke“. Bezbednost na radu i BZR dokumentacija | AB INTEGRAL SAFETY
Koje su najčešće greške koje firme prave?
- Forma iznad suštine: Izrada dokumentacije samo „da bi se zadovoljila inspekcija“, bez stvarne primene i sprovođenja definisanih mera u praksi.
- Mešanje pojmova: Spajanje operativnih BZR rizika (npr. rizik od pada sa visine) sa vanrednim događajem (npr. poplava ili požar) bez jasnog razgraničenja odgovornosti.
- Ignorisanje kontinuiteta poslovanja: Fokusiranje isključivo na sam incident, bez plana kako će firma nastaviti sa radom i isporukom usluga dan nakon nesreće.
- Teorija bez prakse: Ne sprovode se redovne simulacije, vežbe evakuacije, primene procedura, provera opreme za rad, obuke zaposlenih itd...
Zaključak: kako da firma pristupi ovome bez konfuzije?
Da biste izbegli nesporazume i potencijalne kazne, sve procese procene rizika posmatrajte kroz tri jasno razdvojena stuba:
- Bezbednost na radu (Akt o proceni rizika, zaštita zaposlenih)
- Katastrofe i vanredne situacije (Procena rizika od katastrofa, Plan zaštite i spasavanja, zaštita šire zajednice i objekata)
- Imovina i kontinuitet poslovanja (Planovi obezbeđenja i zaštite, očuvanje kapitala i stabilnosti firme)
