Rad od kuće postao je uobičajen način organizovanja rada u mnogim kompanijama. Iako zaposleni poslove obavlja iz svog doma, obaveze poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i dalje postoje. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 35/2023) posebno uređuje rad od kuće i rad na daljinu, kroz članove 44. i 45.
Za poslodavce je zato važno da urede uslove rada, utvrde moguće rizike i upoznaju zaposlene sa merama za bezbedan i zdrav rad.
- Koje zakonske obaveze ima poslodavac kada zaposleni radi od kuće?
Član 44. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje da je poslodavac dužan da, u saradnji sa zaposlenim, obezbedi bezbednost i zdravlje na radu prilikom rada od kuće i rada na daljinu.
To podrazumeva utvrđivanje uslova za bezbedan rad, definisanje radnog procesa, određivanje sredstava za rad koja poslodavac obezbeđuje i propisivanje preventivnih mera.
Rad od kuće uređuje se i Zakonom o radu, čiji član 42. propisuje posebne elemente ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Ugovorom ili aneksom treba urediti radno vreme, nadzor nad radom, sredstva za rad, naknadu troškova i druga prava i obaveze zaposlenog i poslodavca.
Rad od kuće ne ukida pravo zaposlenog na dnevni i nedeljni odmor, niti oslobađa poslodavca obaveze da organizuje rad u skladu sa propisima.
- Da li je potreban Akt o proceni rizika za rad od kuće?
Prema članu 45. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac može da donese Akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi, uz učešće zaposlenog.
Akt o proceni rizika predstavlja dokument kojim se sagledavaju opasnosti i štetnosti na radnom mestu, procenjuje nivo rizika i utvrđuju odgovarajuće mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje. https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/izrada-akta-o-proceni-rizika-na-radnom-mestu-i-u-radnoj-sredini
Kod rada od kuće pažnju treba usmeriti na dugotrajan rad za računarom, nepravilno držanje tela, neodgovarajuću radnu stolicu, osvetljenje, električne instalacije i kablove, kao i na psihosocijalne rizike povezane sa stresom, izolacijom i nedovoljnom granicom između poslovnog i privatnog života.
Zbog toga je preporučljivo da poslodavac, uz podršku licenciranog savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, razmotri konkretne uslove rada zaposlenog i dokumentuje utvrđene rizike i preventivne mere.
- Kako treba da izgleda bezbedno radno mesto kod kuće?
Smernice i Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće, koje je pripremila Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, ukazuju na značaj pravilnog uređenja kućnog radnog prostora.
Radno mesto treba da bude organizovano tako da zaposleni može da radi bez nepotrebnog fizičkog naprezanja i izlaganja opasnostima. Radni sto i stolica treba da odgovaraju potrebama zaposlenog, a monitor da bude postavljen tako da se izbegne stalno savijanje vrata. Tastatura i miš treba da omoguće prirodan položaj ruku.
Prostorija treba da ima odgovarajuće osvetljenje i provetravanje. Električni kablovi ne smeju da ometaju kretanje, a utičnice i oprema moraju se koristiti na bezbedan način.
Poslodavac treba da upozna zaposlene sa pravilnim podešavanjem radne opreme, potrebom za redovnim pauzama i promenom položaja tela tokom rada.
- Da li povreda kod kuće može da bude povreda na radu?
Da. Činjenica da zaposleni radi u svom domu ne isključuje mogućnost da određena povreda bude priznata kao povreda na radu.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu definiše povredu na radu u vezi sa povredom koja nastane u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu kog je zaposleni osiguran. Za konkretnu povredu važno je utvrditi okolnosti njenog nastanka i povezanost sa radnim procesom.
Na primer, povreda nastala tokom obavljanja radnog zadatka može zahtevati razmatranje kao povreda na radu. Sa druge strane, povreda tokom privatne aktivnosti u domu ne postaje automatski povreda na radu samo zato što je zaposleni tog dana radio od kuće.
Zaposleni treba bez odlaganja da obavesti poslodavca o povredi i navede okolnosti njenog nastanka. Poslodavac zatim postupa u skladu sa zakonskim obavezama u vezi sa prijavom, evidentiranjem i utvrđivanjem činjenica.
- Koje su obaveze zaposlenog koji radi od kuće?
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, namenski koristi sredstva za rad i obavesti poslodavca o uočenim opasnostima ili nedostacima.
Prema članu 45. Zakona, zaposleni treba da obavesti poslodavca da li su ispunjeni uslovi za bezbedan rad u skladu sa Aktom o proceni rizika, kao i da prijavi svaku naknadnu promenu tih uslova.
Poslodavac treba da obezbedi da zaposleni bude upoznat sa svojim pravima, obavezama i odgovornostima, kao i sa načinom prijavljivanja povreda, nepravilnosti i problema koji mogu uticati na njegovo zdravlje.
- Kako savetnik za bezbednost i zdravlje na radu može da pomogne?
Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu može da pomogne poslodavcu da sagleda rizike rada od kuće, definiše preventivne mere, pripremi potrebnu dokumentaciju i organizuje informisanje zaposlenih. https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/savetnik-i-saradnik-za-bezbednost-i-zdravlje-na-radu
Stručna podrška obuhvata razmatranje potrebe za izradom ili dopunom Akta o proceni rizika, izradu uputstava za bezbedan rad i usklađivanje organizacije rada sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Pravilno uređen rad od kuće zahteva saradnju poslodavca i zaposlenog, jasna pravila i odgovarajuće preventivne mere. Poslodavci koji na vreme urede ove obaveze lakše prepoznaju rizike i stvaraju uslove za bezbedan rad i zaštitu zdravlja zaposlenih. https://www.abintegral.rs/kontakt
