Kada se pomene inspekcija rada, mnogi poslodavci prvo pomisle na kazne i zabrane rada. Međutim, uloga inspektora rada nije samo kažnjavanje, već prvenstveno kontrola primene mera bezbednosti i zdravlja na radu, sprečavanje povreda i unapređenje uslova rada zaposlenih.

U praksi, kontrola može biti redovna, vanredna ili po prijavi zaposlenih, a posebno je česta nakon povrede na radu, prijave nebezbednog rada i sl…

Šta inspektor rada kontroliše?

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, inspektor rada vrši nadzor nad primenom svih propisa, tehničkih mera i internih akata koji se odnose na zaštitu na radu, kao i proveru radnih odnosa. To u praksi znači da tokom kontrole proverava:

• da li poslodavac ima izrađen Akt o proceni rizika za sva radna mesta;
• da li su mere iz Akta o proceni rizika zaista sprovedene u praksi;
• da li je imenovan Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu (nekada je to bilo Lice za bezbednost i zdravlje na radu), u skladu sa delatnošću i zakonskim obavezama poslodavca;
• da li zaposleni imaju sprovedenu obuku za bezbedan i zdrav rad;
• da li zaposleni koriste propisanu ličnu zaštitnu opremu;
• da li se oprema za rad redovno pregleda i održava;
• da li postoje uredne evidencije iz oblasti BZR;
• da li su izvršeni lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom;
• da li su obezbeđene mere prve pomoći, zaštite od požara i bezbednog kretanja zaposlenih
• da li su svi zaposleni prijavljeni u radni odnos.

Kako izgleda kontrola u praksi?

Inspektor rada ima pravo da uđe u objekat (lokal, fabriku, skladište, gradilište…) u svako doba kada zaposleni rade. Poslodavac je dužan da omogući pristup dokumentaciji, radnim prostorima i sredstvima za rad.

Tokom kontrole inspektor može:

• pregledati dokumentaciju i evidencije iz oblasti zaštite na radu;
• fotografisati radni proces, opremu za rad, sredstva i materijale koji se koriste u procesu rada;
• razgovarati sa zaposlenima;
• proveriti da li zaposleni koriste zaštitnu opremu;
• posmatrati rad i stanje mašina, instalacija i privremenih konstrukcija;
• proveriti da li su zaposleni prošli obuku za bezbedan rad.

Ukratko, inspektor proverava da li stanje na terenu odgovara onome što je napisano u dokumentaciji. Nije dovoljno samo posedovati Akt o proceni rizika, evidencije, stručne nalaze, već je neophodno da se mere bezbednosti zaista primenjuju u svakodnevnom radu.

Najčešće nepravilnosti koje inspekcija utvrđuje

Iz iskustva u oblasti BZR, najčešći nedostaci tokom inspekcijskih nadzora odnose se na:

• neažuran ili nepotpun Akt o proceni rizika;
• neobučene zaposlene;
• neupotrebu lične zaštitne opreme;
• neizvršene periodične preglede opreme za rad;
• neobavljene lekarske preglede;
• nepostojanje potrebnih evidencija;
• rad zaposlenih bez odgovarajućih mera zaštite;
• neuređenost radnog prostora.

Na gradilištima su posebno česte kontrole vezane za rad na visini, zaštitne ograde, skele, upotrebu sigurnosnih pojaseva i prijavu radova/ elaborata o uređenju gradilišta inspekciji rada.

Kada inspektor može zabraniti rad?

Zakon daje inspektoru rada pravo i obavezu da zabrani rad kada postoji neposredna opasnost po bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Do zabrane rada može doći, na primer, kada:

• zaposleni rade bez sprovedene obuke za bezbedan rad;
• ne koriste propisanu zaštitnu opremu;
• rade na neispravnim sredstvima za rad;
• nisu obavljeni lekarski pregledi za radna mesta sa povećanim rizikom;
• nisu sprovedene prethodno naložene mere inspekcije.

Kod privremenih i pokretnih gradilišta zabrane mogu trajati više dana, a inspektor ima pravo da zabranu rada javno istakne na gradilištu.

Da li inspekcija odmah izriče kazne?

Ne uvek. U velikom broju slučajeva inspektor prvo nalaže otklanjanje nepravilnosti u određenom roku. Međutim, za ozbiljne propuste koji direktno ugrožavaju zaposlene mogu se izreći zabrane rada i pokrenuti prekršajni postupci.

Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa značajne novčane kazne za poslodavce. Za teže prekršaje kazne za pravna lica mogu iznositi od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, dok su predviđene kazne i za odgovorna lica, preduzetnike, pa čak i zaposlene koji ne poštuju propisane mere zaštite na radu.

Kako se pripremiti za inspekcijski nadzor?

Najbolja priprema za inspekciju rada nije „sređivanje papira“ neposredno pred kontrolu, već kontinuirano sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu i ažuriranje svih promena u preduzeću koje mogu uticati na bezbednost i zdravlje na radu.

To podrazumeva:

• redovno ažuriranje Akta o proceni rizika;
• uredne evidencije i dokumentaciju;
• sprovedene obuke zaposlenih;
• redovne lekarske preglede;
• ispitivanje opreme i uslova radne sredine;
• kontrolu primene mera na terenu;
• angažovanje stručnog lica za sprovođenje mera zaštite na radu.

Kada su mere bezbednosti zaista sprovedene u praksi, inspekcijski nadzor uglavnom protiče bez većih problema, a rizik od povreda i zastoja u radu značajno se smanjuje.

Zaštita na radu nije samo zakonska obaveza, već i važan deo odgovornog poslovanja i bezbednosti zaposlenih tokom rada.