Poslednjih godina tržište rada u Srbiji beleži sve veći dolazak stranih državljana angažovanih na gradilištima, u proizvodnji, logistici, IT sektoru, ugostiteljstvu i drugim delatnostima. Nekada radnici iz regiona, a danas su sve češće prisutni zaposleni iz Kine, Indije, Turske, Nepala, Bangladeša, Šri Lanke, Rusije i drugih zemalja.

Ovakav trend otvorio je važno pitanje — kako obezbediti adekvatnu bezbednost i zdravlje na radu zaposlenima koji ne govore srpski jezik i dolaze iz drugačijeg radnog i kulturološkog okruženja?

Jezičke barijere kao rizik po bezbednost na radu

Jedan od najvećih izazova u praksi jeste komunikacija između poslodavca, neposrednih rukovodilaca, Savetnika za bezbednost i zdravlje na radu i stranih radnika. U mnogim slučajevima zaposleni ne razumeju:

• uputstva za bezbedan rad,
• procedure za reagovanje u vanrednim situacijama,
• način korišćenja opreme za rad,
• upozorenja o opasnostima i štetnostima na radnom mestu.

U oblasti zaštite na radu i najmanji nesporazum može imati ozbiljne posledice. Dovoljno je da zaposleni ne razume deo procedure ili upozorenja kako bi došlo do povrede na radu ili ozbiljne nesreće.

Zbog toga propisi jasno definišu obaveze poslodavca. Poslodavac je dužan da:

• obezbedi uputstva za bezbedan i zdrav rad na jeziku koji zaposleni razume,
• sprovede obuku za bezbedan i zdrav rad na jeziku razumljivom zaposlenom,
• obezbedi prevod bezbednosnog lista i pristup informacijama o opasnim materijama.

Šta znači „jezik koji zaposleni razume“?

U praksi to podrazumeva:

• prevođenje uputstava za bezbedan rad,
• prevođenje procedura za evakuaciju,
• obuku uz pomoć prevodioca ili dvojezičnih instruktora,
• korišćenje slikovnih i univerzalnih oznaka,
• proveru da li je zaposleni zaista razumeo obuku.

Posebno je važno da se stranom radniku po dolasku približe kultura, pravila rada i bezbednosne procedure koje važe u Republici Srbiji. Takav pristup doprinosi boljoj integraciji zaposlenih i značajno smanjuje rizik od povreda na radu.

Danas se u mnogim firmama mogu videti oznake i obaveštenja namenjena stranim radnicima, ali su natpisi koji se odnose na bezbednost na radu na stranim jezicima i dalje retki.

Primeri termina iz oblasti zaštite na radu:

• Occupational Safety and Health (OSH) – bezbednost i zdravlje na radu;
• Workplace Safety – bezbednost na radu;
• 职业安全与健康 – kineski izraz za bezbednost i zdravlje na radu;
• 安全作业 – kineski izraz za bezbedan rad;
• Охрана труда – ruski izraz za zaštitu na radu;
• Безопасная работа – ruski izraz za bezbedan rad.

Akt o proceni rizika i strani radnici

Svaki poslodavac je dužan da kroz Akt o proceni rizika sagleda sve opasnosti i štetnosti na radnom mestu. Kod angažovanja stranih radnika potrebno je dodatno analizirati:

• jezičke barijere,
• nivo stručne osposobljenosti,
• prethodno iskustvo zaposlenih,
• kulturološke razlike,
• razumevanje bezbednosnih procedura.

U praksi se često dešava da strani radnici dolaze iz sistema sa drugačijim standardima bezbednosti na radu. Pojedini zaposleni prvi put koriste ličnu zaštitnu opremu ili se susreću sa strogim procedurama rada na visini, rada u zatvorenom prostoru ili rada sa opasnim materijama.

Kulturne razlike i odnos prema zaštiti na radu

Pored jezika, značajan faktor predstavljaju i kulturološke razlike. Strani radnici ponekad:

• izbegavaju da postavljaju pitanja,
• ne prijavljuju povrede ili opasnosti,
• ne koriste zaštitnu opremu,
• prihvataju rizične zadatke bez razumevanja posledica.

Dodatni problem nastaje kada zaposleni odmah po dolasku započnu rad bez adekvatne pripreme i sprovedene obuke za bezbedan i zdrav rad.

Kako unaprediti bezbednost stranih radnika?

Dobra praksa pokazuje da se rizici mogu smanjiti kroz:

• kvalitetnu početnu obuku,
• prevod ključne dokumentacije,
• dvojezične table upozorenja,
• slikovna uputstva,
• angažovanje prevodilaca,
• dodatni nadzor tokom prvih dana rada.

Zbog toga je potrebno razmišljati i dugoročno — da zaposleni koji ne govore srpski jezik kroz svakodnevni rad postepeno usvajaju osnovne pojmove i izraze iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ali i sam jezik sredine u kojoj rade. Vremenom, nivo razumevanja bezbednosnih procedura može predstavljati jedan od važnih kriterijuma prilikom raspodele radnih zadataka, angažovanja na složenijim poslovima ili napredovanja zaposlenih.

Jedan od efikasnih modela može biti i uvođenje mentorskog rada sa stranim zaposlenima. Mentori ne bi imali zadatak samo da prate produktivnost i kvalitet rada, već i da procenjuju nivo razumevanja bezbednosnih procedura, pravilne upotrebe opreme za rad i primene mera zaštite na radu u svakodnevnim aktivnostima. Na taj način bezbednost i zdravlje na radu postaju sastavni deo profesionalnog razvoja zaposlenih, a ne samo administrativna obaveza.

Bezbednost na radu nema univerzalan jezik

Bez obzira na to iz koje države zaposleni dolazi, opasnosti na radu su iste — padovi sa visine, električni udari, povrede mašinama, požari i druge opasnosti ne prave razliku između domaćih i stranih radnika.

Zato je obaveza svakog poslodavca da sistem bezbednosti i zdravlja na radu prilagodi svim zaposlenima. Kvalitetna komunikacija, pravilna obuka i jasno razumevanje procedura predstavljaju ključnu razliku između bezbednog rada i ozbiljnih rizika.

U vremenu sve većeg angažovanja strane radne snage u Srbiji, oblast zaštite na radu mora pratiti promene na tržištu rada kako bi svaki zaposleni — bez obzira na jezik koji govori — radio bezbedno i u skladu sa propisanim merama zaštite.