Zaštita na radu danas više nije samo formalna zakonska obaveza, već jedan od ključnih faktora stabilnog i odgovornog poslovanja. Poslodavci koji ulažu u bezbednost i zdravlje na radu imaju manji broj povreda zaposlenih, manje zastoja u radu, manji rizik od visokih novčanih kazni i veću sigurnost poslovanja.

Prema podacima Inspektorata za rad, tokom 2025. godine u Srbiji je na radu smrtno stradalo 49 lica, dok je izvršeno više od 1.000 inspekcijskih nadzora povodom povreda na radu. Najveći broj smrtnih povreda evidentiran je u građevinarstvu, industriji i sektoru transporta.

Istovremeno, Ministarstvo rada navelo je da je tokom 2025. godine sprovedeno više od 40.000 inspekcijskih nadzora, uz izrečene novčane sankcije veće od 170 miliona dinara zbog utvrđenih nepravilnosti iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu.

Akt o proceni rizika – osnov bezbednosti i zdravlja na radu

Jedan od najvažnijih dokumenata koje svaki poslodavac mora da poseduje jeste Akt o proceni rizika. Ovaj dokument predstavlja osnov sistema bezbednosti i zdravlja na radu i njime se identifikuju opasnosti i štetnosti na radnim mestima, procenjuje nivo rizika i definišu mere zaštite zaposlenih.

Kvalitetno izrađen Akt o proceni rizika omogućava:

• prepoznavanje opasnosti na radnom mestu,
• definisanje preventivnih mera,
• smanjenje mogućnosti nastanka povreda na radu,
• usklađenost sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu,
• lakšu kontrolu od strane Inspekcije rada.

U praksi, problem nastaje kada Akt o proceni rizika postoji samo formalno, dok stvarno stanje na terenu nije usklađeno sa dokumentacijom ili zaposleni uopšte nisu upoznati sa sadržajem Akta o proceni rizika i merama navedenim u Aktu. Na gradilištima se često dešava da zaposleni rade na visini bez adekvatne zaštitne opreme, bez važećih lekarskih pregleda, sa neispravnom opremom za rad i drugim problemima, koji se propisuju kroz Akt o proceni rizika kao obavezni za sagledavanje i pripremanje pre početka rada.

Uloga savetnika i lica za bezbednost i zdravlje na radu

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da poslodavac organizuje poslove zaštite na radu preko stručnog lica. U zavisnosti od delatnosti i stepena rizika, ove poslove obavljaju:

• Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu,
• Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu,
• odnosno lice za bezbednost i zdravlje na radu, kako je to definisano starim Zakonom.

Njihova uloga nije samo vođenje dokumentacije, već i:

• obilazak i nadzor nad radnim aktivnostima kod poslodavca,
• sprovođenje obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad,
• kontrola primene mera koje se definišu Aktom o proceni rizika, između ostalog i korišćenja ličnih zaštitnih sredstava i ispravnosti opreme za rad,
• savetovanje poslodavca, i predlaganje preventivnih mera,
• praćenje zakonskih obaveza poslodavca.

Kvalitetan savetnik za bezbednost predstavlja važan faktor u sprečavanju povreda na radu i unapređenju bezbednosne kulture u kompaniji.

Kazne za poslodavce više nisu simbolične

Izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu dodatno su pooštrene kaznene odredbe za poslodavce koji ne primenjuju propisane mere zaštite.

Za ozbiljne propuste u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu:

• kazne za pravna lica mogu iznositi i do 2.000.000 dinara,
• odgovorna lica u firmi mogu biti dodatno novčano kažnjena,
• u pojedinim slučajevima moguće je i privremeno obustavljanje rada.

Inspekcija rada posebno kontroliše:

• da li je izrađen Akt o proceni rizika i da li je u skladu sa realnim stanjem kod poslodavca,
• da li su zaposleni osposobljeni za bezbedan i zdrav rad,
• da li se koriste lična zaštitna sredstva,
• da li zaposleni angažovani na radnim mestima sa povećanim rizikom imaju važeće lekarske preglede,
• da li je izvršeno ispitivanje opreme za rad,
• da li postoji uredna evidencija iz oblasti zaštite na radu.

Najčešći problemi u praksi

Inspektori rada najčešće utvrđuju sledeće nepravilnosti:

• neizrađen ili neadekvatan Akt o proceni rizika,
• neosposobljenost zaposlenih za bezbedan i zdrav rad,
• neupotrebu ličnih zaštitnih sredstava,
• neispitivanje opreme za rad i elektroinstalacija,
• neusaglašenost dokumentacije sa stvarnim stanjem na terenu,
• nevođenje propisanih evidencija iz oblasti BZR,
• neblagovremeno prijavljivanje povreda na radu.

Poseban problem predstavlja situacija kada zaposleni nisu upoznati sa procedurama nakon povrede na radu, kada poslodavac ne sprovodi preventivne mere zaštite iz bilo kog razloga, pa čak i ne znanja, jer to poslodavca ne oslobađa odgovornosti.

Zaštita na radu kao ulaganje, a ne trošak

Kompanije koje ozbiljno pristupaju zaštiti na radu ne ulažu samo u ispunjenje zakonske obaveze, već i ulaganje u zaposlene, zarad njihove bezbednosti i kontinuitet poslovanja, kao i celokupnu reputaciju firme.

Dobro organizovana bezbednost i zdravlje na radu donosi:

• manji broj povreda na radu,
• veću produktivnost zaposlenih,
• manje zastoja u poslovanju,
• sigurnije radno okruženje,
• veću pravnu sigurnost poslodavca.

Kvalitetno izrađen Akt o proceni rizika, stručan Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, redovne obuke zaposlenih i kontinuirana kontrola primene mera zaštite predstavljaju osnov odgovornog poslovanja svakog poslodavca.

Zaštita na radu danas nije samo zakonska obaveza — ona predstavlja ulaganje u stabilnost firme, bezbednost zaposlenih i dugoročno održivo poslovanje.