Svaki poslodavac u Srbiji, bez obzira na to da li vodi IT firmu sa jednim zaposlenim ili građevinsku kompaniju sa stotinu radnika, deli istu zakonsku obavezu: bezbednost i zdravlje na radu moraju biti uređeni u skladu sa zakonom. Na čelu te administrativne i praktične obaveze nalazi se jedan dokument – Akt o proceni rizika.

U praksi, poslodavci se sa ovim pojmom najčešće susretnu u dva scenarija: kada otvaraju firmu pa žele da posluju legalno, ili kada imaju nadzor od strane inspekcije rada.

Cilj ovog vodiča je da Vam kao poslodavcu pruži apsolutno sve informacije na jednom mestu: šta je ovaj dokument, ko mora da ga ima, kolike su kazne za nemanje istog, i kako Vam licencirana agencija za zaštitu na radu i stručni savetnik za bezbednost na radu mogu uštedeti vreme i novac.

Šta je Akt o proceni rizika?

Akt o proceni rizika je temeljni pravni i stručni dokument kojim se vrši analiza svih opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini. Ovo nije samo gomila papira koju stavljate u registrator da skuplja prašinu za inspekciju. To je dinamičan dokument koji mapira šta sve može da pođe po zlu na radnom mestu i definiše konkretne mere za sprečavanje povreda i bolesti.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije jasno propisuje da je poslodavac dužan da donese ovaj akt u pismenoj formi za sva radna mesta.

Kroz ovaj dokument, saradnik za bezbednost na radu ili angažovana agencija za bzr procenjuje verovatnoću nastanka povrede i težinu moguće posledice. Na osnovu toga, radna mesta se mogu proglasiti za radna mesta sa povećanim rizikom, što sa sobom povlači dodatne zakonske obaveze (poput obaveznih periodičnih lekarskih pregleda).

Ko ima obavezu izrade Akta o proceni rizika?

Jedna od najvećih zabluda među preduzetnicima u Srbiji jeste: „Ja imam samo kancelariju i nekoliko programera/trgovaca, nama ne treba zaštita na radu.“

Zakon ne pravi razliku između kancelarije, gradilišta i fabrike kada je u pitanju obaveza izrade akta o proceni rizika.

Ukoliko ispunjavate sledeći uslov, Vi ste zakonski obveznik:

• Imate registrovano privredno društvo ili ste preduzetnik.
• Imate najmanje jednog zaposlenog radnika (bilo po ugovoru o radu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ili drugom osnovu).

Jedini izuzetak su preduzetnici koji su jedini zaposleni u svojoj agenciji (nemaju zaposlene). Međutim, čim zaposlite prvu osobu, automatski nastaje obaveza izrade akta o proceni rizika.

Zato oblasti kao što su zaštita na radu i prateća dokumentacija moraju biti rešene na samom početku poslovanja.

Nova pravila: Savetnik za bezbednost na radu vs. Saradnik za bezbednost na radu

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uveo je preciznu terminologiju i podelu stručnih lica koja poslodavcima mogu voditi ove poslove. Više ne postoji samo univerzalno „lice za bezbednost“. Sada razlikujemo dva statusa:

1. Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu: Angažuje se za manje rizične delatnosti, kao što su trgovina, IT sektor, ugostiteljstvo, lakše uslužne delatnosti i kancelarijski poslovi.
2. Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu: Ovo je viši stepen stručnosti i poseduje licencu za obavljanje poslova savetnika za bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac je dužan da angažuje savetnika ako obavlja visokorizične delatnosti. U ove delatnosti spadaju: građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje strujom, gasom i vodom, kao i upravljanje otpadom i zdravstvena zaštita.

Kao poslodavac, niste dužni da zapošljavate ove stručnjake za stalno. Najefikasnije i ekonomski najisplativije rešenje za male i srednje firme jeste outsourcing – ugovor sa licenciranom agencijom čiji će eksterni savetnik za bezbednost preuzeti kompletno uređenje ove oblasti.

Kada se radi izmena i dopuna Akta o proceni rizika?

Akt o proceni rizika nije dokument koji se uradi jednom i važi zauvek. Zakon definiše situacije u kojima se mora uraditi delimična ili potpuna izmena akta o proceni rizika. To se dešava u sledećim slučajevima:

• Pokretanje novog tehnološkog procesa ili uvođenje nove opreme za rad.
• Promena organizacije rada (npr. uvođenje smenskog rada ili prelazak na rad od kuće).
• Pojava novih opasnosti ili štetnosti na radnim mestima.
• Nakon teške, kolektivne ili smrtne povrede na radu.
• Nakon inspekcijskog naloga ukoliko inspektor utvrdi da postojeći akt o proceni rizika ne odgovara stvarnom stanju.

Takođe, uvođenje novog radnog mesta koje ranije nije postojalo u sistematizaciji zahteva da Vaš savetnik za bezbednost ažurira akt o proceni rizika, odnosno dopuni postojeći akt novom pozicijom.

*Ono što je važno napomenuti kada je reč o izradi Akta o proceni rizika jeste obaveza poslodavaca da već izrađenu dokumentaciju usklade sa novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je stupio na snagu 2023. godine, čime je prethodni zakon prestao da važi.

Kolike su kazne za nemanje Akta o proceni rizika u Srbiji?

Strah od finansijskih gubitaka je često glavni pokretač poslodavaca da srede svoju dokumentaciju. I opravdano je – kazne koje propisuje Inspekcija rada u Srbiji za nepoštovanje BZR odredbi su izuzetno visoke i mogu ozbiljno ugroziti, pa čak i zatvoriti manji biznis.

Prema aktuelnim zakonskim rešenjima, kazne za nemanje akta o proceni rizika i nesprovođenje mera bezbednosti kreću se u sledećim rasponima:

• Za pravno lice: Kazne idu od 1.000.000 do 2.000.000 dinara.
• Za direktora / odgovorno lice u pravnom licu: Dodatna kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
• Za preduzetnike: Kazne iznose od 400.000 do 500.000 dinara.

Pored finansijskog aspekta, inspektor rada ima ovlašćenje da privremeno zabrani rad na određenom radnom mestu ili u celom objektu ukoliko utvrdi da su ugroženi životi zaposlenih, a poslodavac nema adekvatnu dokumentaciju i mere zaštite.

Šta sve inspekcija rada proverava osim Akta?

Kada inspekcija rada dođe u kontrolu, Akt o proceni rizika je prvi dokument koji traže na uvid. Međutim, inspekcijski nadzor se tu ne završava. Inspektor će tražiti dokaze da se mere iz tog akta zapravo sprovode u praksi. (detalje o radu inspekcije rada na terenu možete pročitati na linku:zastita-na-radu-beograd-lice-za-bezbednost-savetnik-za-bezbednost

Kompletna zaštita na radu u Vašoj firmi podrazumeva sledeće prateće elemente:

1. Obuka radnika za BZR: Svaki zaposleni mora proći teorijsku i praktičnu obuku za bezbedan rad na svom radnom mestu. Dokaz za to je potpisan “Obrazac 6”.

2. Evidencije o izdatoj opremi: Ako radno mesto zahteva šlem, rukavice, zaštitne cipele ili naočare, morate imati dokaz da je ta oprema za zaštitu na radu stvarno uručena zaposlenom (potpisan revers zaduženja lične zaštitne opreme –definiše se obrascem br. 11).
3. Pregledi opreme za rad: Svi aparati, mašine i instalacije moraju imati stručne nalaze o ispravnosti izdate od strane licencirane institucije.
4. Ispitivanje uslova radne sredine: Mikroklima (temperatura, vlažnost vazduda) i osvetljenost u zimskom i letnjem periodu, kao i nivo buke, hemijskih štetnosti, bioloških štetnosti.
5. Pravilnik o BZR: Ako imate više od 10 zaposlenih, dužni ste da donesete opšti akt, odnosno Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu.

Sve ove obaveze umesto Vas vodi angažovana agencija za zaštitu na radu, čime skidate ogroman teret sa svojih leđa.

Akt o proceni rizika – Cena izrade i ROI (Povrat investicije)

Jedno od najčešćih pitanja koje poslodavci postavljaju jeste: „Kolika je cena za Akt o proceni rizika?“

Kada se razmatra akt o proceni rizika cena ne može biti fiksna i univerzalna. Ona direktno zavisi od nekoliko ključnih faktora:

• Ukupnog broja radnih mesta i sistematizacije u firmi.
• Delatnosti kompanije (kancelarijski poslovi imaju znatno nižu cenu od građevinske firme ili hemijske industrije).
• Broja lokacija na kojima firma posluje.

Ipak, poslodavci treba da posmatraju izradu ovog dokumenta kao investiciju, a ne kao čist trošak. Kada uporedite cenu profesionalne izrade akta sa minimalnom kaznom od milion dinara ili troškovima dugotrajnih sudskih sporova u slučaju povrede na radu, računica je jasna. Profesionalni BZR sistem smanjuje stopu bolovanja, podiže motivaciju radnika i štiti poslodavca od odgovornosti.

Zašto Vam je potrebna profesionalna agencija za zaštitu na radu?

Izrada Akta o proceni rizika je kompleksan proces koji zahteva poznavanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i na desetine podzakonskih akata (pravilnika, uredbi, preporuka ministarstva), kao i praktičnih primera sa terena i način delovanja inspekcije. Pokušaj da sami preuzmete šablon sa interneta i popunite ga je najbrži put do milionske kazne, jer inspektori lako prepoznaju prepisane i neadekvatne dokumente dok je obavezan, sastavni deo Akta o proceni rizika licenca izrađivača akta (stručnog lica), kao i licenca pravnog lica koje je izradilo akt - agencija za bezbednost na radu .

Angažovanjem naše agencije za BZR, dobijate kompletnu uslugu po sistemu „ključ u ruke“:

• Naš licencirani savetnik za bezbednost dolazi na Vašu lokaciju i vrši detaljno snimanje stanja.
• Identifikujemo sve realne opasnosti i štetnosti specifične za Vašu delatnost.
• Izrada kompletne dokumentacije u skladu sa zakonom: Akt o proceni rizika, Program obuke, Pravilnik za bezbednost na radu, Evidencije 1-11 (obrazac 6).
• Sprovođenje teorijske i praktične obuke zaposlenih za bzr.
• Vodimo sve zakonom propisane evidencije i učestvujemo u svakoj poseti inspekcije rada.

Kompletnu ček listu dokumentacije za bezbednost na radu, pretražite na linku:Zaštita na radu 2026 | Zakonske obaveze poslodavaca u Srbiji

Nemojte čekati da Vas poseti inspekcija rada ili da se dogodi nepredviđeni incident. Zaštitite svoj kapital, svoje zaposlene i svoj mir na vreme.

Kontaktirajte nas već danas za besplatne konsultacije i ponudu za izradu Akta o proceni rizika prilagođenu Vašem preduzeću.