Tokom letnjih meseci, ekstremno visoke temperature postaju jedan od najvećih rizika na radnom mestu kada zaposleni rade na otvorenom, ili kada su u zatvorenom prostoru zbog procesa rada izloženi visokim temperaturama.

Zbog toga je od posebnog značaja da poslodavac blagovremeno organizuje rad i primeni odgovarajuće mere kako bi se očuvala bezbednost na radu i sačuvalo zdravlje zaposlenih. Sve počinje od jednog glavnog dokumenta – a to je kvalitetna izrada akta o proceni rizika.

Zašto su visoke temperature opasne?

Ljudsko telo najbolje funkcioniše na temperaturi između 36 i 37°C. Kada spoljna temperatura skoči, organizam se bori da se rashladi kroz znojenje i ubrzan protok krvi. Međutim, ako su tu prisutni i težak fizički rad, visoka vlaga ili direktno izlaganje suncu, prirodno hlađenje zakazuje.

Tada nastaje toplotni stres. Najčešće posledice loše organizacije posla tokom leta su:

• Dehidratacija
• Toplotni osip i grčevi
• Toplotna iscrpljenost i nesvestica
• Sunčanica
• Toplotni udar (opasan po život, zahteva hitnu medicinsku pomoć)

 Važna napomena: Pored direktnih zdravstvenih problema, vrelina drastično obara koncentraciju. Umor i sporije reakcije radnika direktno povećavaju rizik od povreda na radu.

Gde je gornja granica izdržljivosti? (Šta kažu istraživanja)

Naučnici su dugo verovali da je teorijska gornja granica ljudske izdržljivosti takozvana "temperatura vlažnog termometra" od 35°C (što odgovara temperaturi od 35°C pri stopostotnoj vlažnosti vazduha). Međutim, novije kliničke studije rađene na ljudima pokazuju da je ta granica znatno niža:

• Granica od 31°C (pri 100% vlage): Istraživanja pokazuju da već na ovoj tački zdrave, mlade osobe više ne mogu da spreče kontinuirani rast unutrašnje temperature tela. Kod starijih osoba ta granica je još niža.
• Kritična tačka od 40°C do 50°C (suv vazduh): Studija iz 2023. godine sa Univerziteta Roehampton otkrila je da na spoljašnjoj temperaturi između 40°C i 50°C ljudsko telo ulazi u fazu gde drastično raste metabolizam u mirovanju. Telo troši više energije samo da bi preživelo, rad srca postaje rizičan, a mehanizmi odbrane počinju da pucaju.
• Unutrašnja temperatura od 41°C+: Ako unutrašnja temperatura tela (core temperature) dostigne 41°C, hemijski procesi se menjaju, ćelije u telu počinju da propadaju, proteini se denaturišu (skuvaju), a znojenje prestaje jer dotok krvi u kožu blokira. Dolazi do toplotnog udara i otkazivanja organa. Svaki porast unutrašnje temperature iznad 43°C gotovo uvek ima fatalan ishod.

S obzirom na to da su toplotni talasi sve učestaliji, medicinski stručnjaci naglašavaju da visoke temperature ne smemo posmatrati samo kao "vreme za plažu", već kao ozbiljan medicinski rizik koji zahteva svesno hlađenje, unos elektrolita (ne samo čiste vode) i strogo izbegavanje napora tokom najtoplijeg dela dana.

Šta propisuje Akt o proceni rizika?

Kvalitetno izrađen Akt o proceni rizika mora da prepozna radna mesta na kojima postoji povećana izloženost visokim temperaturama i da definiše preventivne mere zaštite.

Upravo zbog toga je izrada Akta o proceni rizika jedan od najvažnijih koraka u sistemu upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu. Dokument mora sadržati procenu opasnosti, procenu štetnosti i predlog mera kojima se rizik svodi na najmanju moguću meru.

U praksi, Lice za bezbednost (Savetnik za bezbednost ili saradnik za bezbednost) analiziraju uslove rada, procenjuju nivo izloženosti zaposlenih visokim temperaturama i predlažu organizacione, tehničke i preventivne mere.

Više o izradi akta o proceni rizika pročitajte na stranici: https://www.abintegral.rs/blog/akt-o-proceni-rizika-kompletan-vodic-za-poslodavce-u-srbiji-zakon-kazne-i-cena 

 Mere zaštite pri radu na otvorenom

Kada zaposleni rade na otvorenom prostoru tokom letnjih meseci, preporučuje se:

• Organizovanje rada u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima;
• Izbegavanje teških fizičkih poslova u periodu od 11 do 16 časova;
• Češće pauze u hladovini;
• Korišćenje lagane i svetle radne odeće;
• Nošenje kapa, šešira ili marama;
• Korišćenje naočara za zaštitu od UV zračenja;
• Primena krema za zaštitu od sunca;
• Aklimatizacija zaposlenih na uslove rada pri visokim temperaturama.

Hidratacija: Obezbeđivanje stalno dostupne, dovoljne količine vode za piće.

Oprema: Lagana, svetla radna odeća, kape, šeširi i UV zaštitne naočare.

Nega kože: Redovna primena krema za zaštitu od sunca

Ove mere predstavljaju osnovu za efikasnu zaštitu na radu tokom letnjih meseci.

Mere zaštite u zatvorenim prostorijama

Visoke temperature nisu problem samo na otvorenom. U proizvodnim halama, radionicama, skladištima i drugim zatvorenim prostorijama gde proces rada dovodi do oslobađanja toplote, potrebno je:

• Obezbediti adekvatnu klimatizaciju;
• Poboljšati venitlaciju u prostoru;
• Redovno provetravati prostorije;
• Organizovati češće pauze;
• Pratiti mikroklimatske uslove u radnoj sredini.

Pravilno sprovedene mere značajno unapređuju bezbednost na radu i smanjuju mogućnost nastanka zdravstvenih problema.

Uloga stručnih lica za bezbednost na radu

Savetnik za bezbednost, odnosno saradnik za bezbednost ima ključnu ulogu tokom tropskih dana. Oni prate uslove rada, edukuju zaposlene, kontrolišu da li se mere primenjuju i stalno sugerišu poslodavcu na važnosti praćenja spoljnih uslova u toku letnjih meseci.

Više o poslovima savetnika za bezbednost na radu i zakonskoj obavezi poslodavaca možete pročitati ovde: https://www.abintegral.rs/blog/zakonske-obaveze-poslodavca-bezbednost-i-zdravlje-na-radu-u-srbiji 

Zašto je izrada Akta o proceni rizika važna za poslodavca?

Mnogi poslodavci smatraju da je Akt o proceni rizika samo zakonska obaveza i poslodavci često da bi prošli što jeftinije dobijaju šablonski izrađen dokument. Međutim, njegova prava vrednost ogleda se svim sagledanim opasnostima i štetnostima, i svim predviđenim merama za sprečavanje opasnosti/štetnosti. Ovo često zna da bude problem kada se u Aktu o proceni rizika ne sagleda rad na otvorenom, pri visokim/niskim temperaturama, koje mogu da budu kobne po zaposlene.

Zaključak

Visoke temperature predstavljaju ozbiljan izazov za svaku organizaciju. Pravilna organizacija rada, adekvatna zaštita na radu, kontinuirana edukacija zaposlenih i kvalitetna izrada Akta o proceni rizika ključni su elementi za očuvanje zdravlja zaposlenih tokom letnjih meseci.

Potrebna vam je stručna pomoć?

Nemojte rizikovati sa šablonskim rešenjima. Naš stručni tim, kroz angažovanje iskusnih stručnih lica za bezbednost i zdravlje na radu, pomoći će vam da u potpunosti uskladite poslovanje sa zakonom i obezbedite najviše standarde zaštite na radu i tokom letnjih meseci.