Bezbednost na radu ne zavisi samo od toga da li su zaposleni upoznati sa opasnostima i merama zaštite. Važnu ulogu imaju i rukovodioci, jer upravo oni svakodnevno organizuju rad, raspoređuju zaposlene, određuju način izvršavanja zadataka i reaguju kada se pojavi opasnost.
Obuka rukovodilaca treba da bude deo sistema bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, jer rukovodioci imaju neposredan uticaj na organizovanje i sprovođenje mera tokom svakodnevnog rada. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u članu 50. izričito predviđa učešće savetnika, odnosno saradnika za BZR u izradi programa obuke rukovodilaca..
Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, br. 35/2023) posebno prepoznaje obuku rukovodilaca. Među poslovima savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, zakon navodi učešće u izradi programa obuke rukovodilaca, kao i organizovanje i sprovođenje njihove obuke. Ovde možete pogledati Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_bezbednosti_i_zdravlju_na_radu.html
To pokazuje da rukovodilac u sistemu bezbednosti na radu nije samo zaposleni koji treba da poznaje osnovna pravila. Njegova uloga je neposredno povezana sa organizovanjem i kontrolom bezbednog rada.
Rukovodilac svakodnevno donosi odluke koje utiču na bezbednost
Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu može da izradi Akt o proceni rizika, utvrdi preventivne mere, pripremi dokumentaciju za bezbednost i pruži stručne smernice. Međutim, savetnik najčešće nije osoba koja svakog jutra raspoređuje zaposlene, određuje redosled poslova ili odlučuje da li određeni posao može da počne.
Te odluke donose rukovodioci.
Rukovodilac može da odluči da se posao započne tek kada su ispunjeni svi bezbednosni uslovi. Može da zahteva korišćenje propisane lične zaštitne opreme, proveri da li zaposleni ima potrebne kompetencije i da li je obučen da obavlja određene poslove i da može da reaguje kada uoči nepravilnost.
Ako zaposleni prijavi oštećenu opremu, nebezbedan prolaz ili drugi nedostatak, reakcija neposrednog rukovodioca može biti presudna. Problem može biti odmah otklonjen, posao privremeno obustavljen i obavešteno stručno lice za BZR. Može se desiti i suprotno, da se problem zanemari i nastavi sa radom.
Zbog toga se znanje rukovodilaca direktno prenosi na svakodnevnu praksu.
Zašto obuka zaposlenih sama po sebi nije dovoljna?
Zaposleni može biti pravilno obučen za svoje radno mesto, ali ako rukovodilac ne razume rizike i mere zaštite, postoji mogućnost da se ono što je zaposlenom objašnjeno na obuci ne primeni u praksi.
Na primer, zaposleni zna da je određena mašina nebezbedna za korišćenje bez zaštitnog uređaja. Rukovodilac mora da zna da takvu situaciju ne treba tretirati kao običan tehnički nedostatak, već kao razlog za preduzimanje odgovarajućih mera.
Slično je kod rada na visini, korišćenja radne opreme, rada sa električnim instalacijama, izvođenja radova, rukovanja opasnim materijama ili drugih aktivnosti kod kojih nepravilna organizacija može dovesti do povrede.
Rukovodilac treba da zna kada posao može da se nastavi, kada je potrebno uvesti dodatnu meru i kada rad treba zaustaviti do otklanjanja opasnosti.
Šta rukovodilac treba da zna iz oblasti zaštite na radu?
Sadržaj obuke treba prilagoditi stvarnim poslovima i odgovornostima rukovodioca. Nije potrebno da rukovodilac bude stručnjak za sve oblasti bezbednosti na radu, ali mora da zna kako da prepozna rizik i kako da postupi kada se rizik pojavi.
Obuka može da obuhvati njegove obaveze i odgovornosti u sistemu BZR, osnovne principe procene rizika, primenu mera utvrđenih Aktom o proceni rizika, bezbedno organizovanje rada, kontrolu korišćenja opreme i lične zaštitne opreme, postupanje u slučaju opasnosti i komunikaciju sa zaposlenima i savetnikom za BZR.
Posebnu pažnju treba posvetiti situacijama koje su karakteristične za konkretnu delatnost.
Rukovodilac u građevinskoj firmi susreće se sa rizicima rada na visini, korišćenja građevinskih mašina i alata, iskopa i drugih građevinskih aktivnosti. Rukovodilac u proizvodnji može imati odgovornost u vezi sa mašinama, održavanjem, hemijskim materijama i organizacijom proizvodnog procesa. U kancelarijskom okruženju fokus može biti na ergonomskim rizicima, električnoj opremi, evakuaciji i organizaciji rada.
Zbog toga program obuke ne bi trebalo svesti na čitanje zakonskih odredbi. Njegova vrednost je u tome da rukovodilac naučeno može da primeni u svom svakodnevnom radu.
Jedna od važnih tema obuke jeste postupanje kada se pojavi neposredna opasnost.
U praksi se ponekad dešava da rok, zahtev klijenta ili potreba za nastavkom proizvodnje utiču na odluku da se posao nastavi iako određena mera nije sprovedena.
Obučen rukovodilac treba da prepozna takvu situaciju i da razume da otklanjanje rizika mora imati prednost nad nastavkom rada u nebezbednim uslovima.
To može značiti zaustavljanje mašine, obustavljanje određenog zadatka, udaljavanje zaposlenih iz zone opasnosti, obezbeđivanje dodatne zaštitne opreme ili angažovanje stručnog lica za BZR.
Takva odluka ne treba da zavisi od ličnog osećaja rukovodioca. Potrebno je da bude zasnovana na procenjenim rizicima, propisanim merama i pravilima organizacije rada.
Veza između Akta o proceni rizika i rada rukovodioca
Akt o proceni rizika nije dokument koji treba da stoji u registratoru i koristi se samo prilikom kontrole. Više o Aktu o proceni rizika pročitajte na stranici https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/izrada-akta-o-proceni-rizika-na-radnom-mestu-i-u-radnoj-sredini
On treba da bude osnova za organizovanje bezbednog rada.
Rukovodilac mora da razume koje su opasnosti prepoznate na poslovima kojima upravlja i koje su mere predviđene za njihovo otklanjanje ili smanjenje.
Ako je, na primer, za određeni posao propisana upotreba konkretne lične zaštitne opreme, rukovodilac mora da obezbedi da zaposleni tu opremu imaju i koriste. Ako je predviđen određeni način rada sa opremom, potrebno je kontrolisati njegovu primenu.
Na taj način se dokumentacija za bezbednost povezuje sa stvarnim radnim procesom. Više o ovoj temi možete pročitati u nastavku https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/izrada-dokumentacije-iz-oblasti-bezbednosti-i-zdravlja-na-radu
Obuka rukovodilaca kao deo sistema BZR
Dobar sistem zaštite na radu sastoji se od više povezanih elemenata. Tu su Akt o proceni rizika, programi obuke, uputstva za bezbedan rad, evidencije, pregledi i ispitivanja opreme, lekarski pregledi kada su propisani i druge mere koje zavise od delatnosti poslodavca.
Rukovodilac treba da razume svoje mesto u tom sistemu.
Njegova uloga je posebno važna zato što se nalazi između formalno utvrđenih pravila i svakodnevnog rada zaposlenih. Ako se pravila pravilno primenjuju, rukovodilac pomaže da mere zaštite na radu postanu deo redovne organizacije posla.
Ako se pravila ignorišu, čak i kvalitetno izrađena dokumentacija može ostati samo formalna obaveza.
Kako usluge savetnika za bezbednost mogu pomoći rukovodiocima?
Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu pruža stručnu podršku poslodavcu i rukovodiocima u primeni propisa. To uključuje aktivnosti kao što su procena rizika, izrada i ažuriranje dokumentacije, priprema programa obuke, organizovanje obuka, praćenje primene mera i davanje stručnih uputstava.
Upravo saradnja rukovodilaca sa savetnikom omogućava da se problemi rešavaju pre nego što dovedu do povrede ili drugog neželjenog događaja.
Zato usluge savetnika za bezbednost nisu ograničene na izradu dokumentacije. Stručna podrška treba da bude povezana sa realnim radnim procesima i načinom na koji se posao organizuje. Više o ulozi Savetnika za bezbednost na radu pročitajte na linku https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/savetniksaradnik-za-bezbednost-i-zdravlje-na-radu
Obuka treba da bude prilagođena konkretnom poslu
Obuka rukovodilaca ima mnogo veći smisao kada se zasniva na stvarnim rizicima organizacije.
Za rukovodioca gradilišta relevantne su teme kao što su rad na visini, građevinske mašine, privremene električne instalacije, organizacija gradilišta i koordinacija različitih izvođača.
Za rukovodioca u proizvodnji važni mogu biti radna oprema, zaštitni uređaji, održavanje, blokiranje i obezbeđivanje izvora energije, opasne materije i organizacija rada.
Kod kancelarijskih poslova fokus može biti drugačiji, ali odgovornost rukovodioca i dalje postoji. On treba da zna kako da reaguje na uočene nedostatke i kako da obezbedi primenu mera utvrđenih za konkretna radna mesta.
Zbog toga kvalitetna obuka ne treba da bude ista za svaku organizaciju. Program treba povezati sa Aktom o proceni rizika, organizacijom rada i stvarnim odgovornostima rukovodilaca. https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/obuka-zaposlenih-za-bezbedan-i-zdrav-rad
Zaštita na radu počinje organizacijom rada
Rukovodilac ne mora da bude stručno lice za BZR da bi imao važnu odgovornost u oblasti zaštite na radu. Potrebno je da zna svoje obaveze, da prepoznaje rizike i da pravilno reaguje kada uslovi rada nisu bezbedni.
Obuka rukovodilaca zato predstavlja važan deo sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Kada rukovodilac razume rizike i zna kako da primeni propisane mere, veća je mogućnost da će se pravila iz dokumentacije za bezbednost zaista primenjivati tokom rada.
Bezbednost na radu se ne sprovodi samo kroz pravilnike, evidencije i obuke zaposlenih. Ona se svakodnevno sprovodi kroz odluke ljudi koji organizuju rad.
Zbog toga je obuka rukovodilaca važan deo odgovornog sistema zaštite na radu i stručne podrške koju poslodavcu pružaju savetnik ili saradnik za bezbednost i zdravlje na radu. https://www.abintegral.rs/blog/kako-pravilno-organizovati-obuku-zaposlenih-za-bezbedan-rad-u-skladu-sa-aktom-o-proceni-rizika
