Bezbednost na radu predstavlja jednu od najvažnijih obaveza svakog poslodavca, bez obzira na delatnost kojom se bavi. Osnova bezbednog rada podrazuma kvalitetan Program obuke, odnosno kvalitetno organizovana obuka zaposlenih za bezbednost na radu.

Mnogi poslodavci i dalje prave grešku organizujući generičke, tipske obuke. Dok uspešan sistem zaštite na radu počiva na specifičnostima koje konkretno definišu radni proces (obuhvatajući opremu za rad, radnu sredinu, procedure prilikom izvođenja radova i dr.).

Akt o proceni rizika kao temelj svake obuke

Nijedna obuka za bezbednost na radu ne može biti kvalitetna ukoliko nije zasnovana na kompletnom sagledavanju procesa rada i prepoznavanju svih opasnosti i štetnosti kod poslodavca. Akt o proceni rizika je osnovni dokument sistema bezbednosti i zaštite na radu, iz koga proizilazi kvalitetan program obuke.

Ovaj dokument direktno definiše sadržaj obuke jer identifikuje:

• Sve opasnosti i štetnosti na radnom mestu.
• Procenjen nivo rizika za zaposlene.
• Preventivne mere, procedure, uputstva za bezbedno rukovanje opremom za rad.
• Potrebna sredstva i opremu za ličnu zaštitu.

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, broj 35/2023) jasno propisuje da zaposleni moraju biti detaljno upoznati sa svim ovim elementima pre početka rada.

Pročitajte kako se izrađuje Akt o proceni rizika: Kompletan vodič za poslodavce u Srbiji (zakon, kazne i cena) https://www.abintegral.rs/blog/akt-o-proceni-rizika-kompletan-vodic-za-poslodavce-u-srbiji-zakon-kazne-i-cena

Kada je poslodavac dužan da izvrši obuku?

Prema članovima 33-37 i članu 50. Zakona o BZR, obuka zaposlenog za bezbedan i zdrav rad je obavezna u sledećim situacijama:

1. Kod zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja.
2. Prilikom premeštaja na druge poslove i radna mesta.
3. Uvođenjem nove tehnologije, novih sredstava za rad ili promene opreme.
4. Kod svake promene u samom radnom procesu.

Zlatno pravilo BZR-a: Zaštita na radu počinje pre prvog radnog dana . Zaposleni ne sme samostalno započeti rad pre uspešno završene obuke . To se odnosi na sve dalatnosti, a posebno ima značaj na radna mesta sa povećanim rizikom (građevina, zavarivački radovi, radovi u proizvodnim pogonima i dr...).

Struktura programa obuke: Opšti i posebni deo

Svaki zvanični program obuke mora da sadrži dve ključne komponente:

• Opšti deo: Upoznaje zaposlene sa opštim pravima, obavezama i odgovornostima iz oblasti BZR-a, kao i sa internim aktima poslodavca.
• Posebni deo: Fokusira se na konkretno radno mesto, prepoznavanje specifičnih rizika i primenu jasnih preventivnih mera na terenu.

Teorijska i praktična provera

Obuka se obavezno izvodi dvostrano: teorijski (sticanje znanja i analiza primera iz prakse) i praktično (demonstracija u realnim uslovima rada).

Praktični deo podrazumeva da nadležni rukovodilac prati rad zaposlenog (od 1 do 10 radnih dana, zavisno od iskustva). Tek kada radnik dokaže da ume bezbedno da primeni mere, smatra se osposobljenim za samostalan rad .

Zakonski rokovi za periodične obuke (Reobuke)

Zabluda je da se obuka radi samo jednom. Znanje se mora kontinuirano osvežavati u zakonskim rokovima:

• Najkasnije u roku od jedne godine za zaposlene na radnim mestima sa povećanim rizikom.
• Najkasnije u roku od tri godine za zaposlene na svim ostalim radnim mestima.

Pored redovnih, postoje i dodatne obuke. One se moraju sprovesti odmah (a najkasnije u roku od 8 dana) na radnom mestu gde se dogodila teška, kolektivna ili smrtna povreda na radu, kako bi se analizirale naučene lekcije.

Uloga savetnika za bezbednost i zdravlje na radu

Savetnik za bezbednost (stručno lice za bezbednost) ima ključnu ulogu u planiranju i sprovođenju obuka. On izrađuje programe obuke, usklađuje ih sa Aktom o proceni rizika, organizuje proveru znanja i vodi zakonom propisane evidencije.

Obuka rukovodilaca

Rukovodioci snose operativnu odgovornost na terenu. Njihova obuka obuhvata:

• Odgovorno upravljanje rizicima na radnim mestima kojim oni rukovode.
• Proceduru izdavanja dozvola za rad i označavanje opasnih zona.
• Sprečavanje pristupa nekvalifikovanim licima.
• Procenu spremnosti zaposlenih za uvođenje u proces rada, organizovanje prve pomoći, evakuacije i sl.

Šta inspektor rada proverava tokom kontrole?

U velikom broju slučajeva, upravo nedostatak uredne dokumentacije o obukama jeste razlog za pisanje prekršajnih prijava od strane inspekcije. Inspektor rada će najčešće kontrolisati:

• Da li imate ažuriran Akt o proceni rizika .
• Postojanje zvaničnog Programa obuke za bezbedan i zdrav rad .
• Dokaze i evidencije (potpisane obrasce i testove) o sprovedenim obukama.
• Dokaze o izvršenim lekarskim pregledima zaposlenih, za zaposlene raspoređene na radnim mestima sa povećanim rizikom.
• Ispitivanja gromobranskih i električnih instalacija, opreme za rad i uslova radne sredine.

Pročitajte i šta inspekcija rada zahteva od poslodavca tokom kontrole bezbednosti i zdravlja na radu?https://www.abintegral.rs/blog/sta-radi-inspekcija-rada-tokom-kontrole-bezbednosti-i-zdravlja-na-radu

Zaključak

Cilj kvalitetnog programa obuke je postizanje nula povreda na radu i maksimalno psihofizičko blagostanje svih zaposlenih. Poslodavci koji aktivno ulažu u BZR sistem, sarađuju sa odgovornim licem za bezbednost (Savetnik za bezbednost) i redovno prate izmene propisa, ne samo da izbegavaju drakonske kazne, već drastično podižu produktivnost i grade imidž odgovorne kompanije.

Ukoliko niste sigurni da li je vaša BZR dokumentacija potpuno usklađena sa novim Zakonom iz 2023. godine, vreme je za reviziju vašeg Akta o proceni rizika i programa obuke i da ne strepite od potencijalne kontrole Bezbednosti na radu u vašoj firmi.

O tome da li posedujete zakonom propisanu dokumentaciju za bezbednost i zdravlje na radu možete pročitati na linku: https://www.abintegral.rs/blog/da-li-je-vasa-bzr-dokumentacija-kompletna-check-lista-za-poslodavce