Jedan od najvećih izazova sa kojima se susreću poslodavci, rukovodioci i savetnici za bezbednost i zdravlje na radu nije samo donošenje pravila, već njihova svakodnevna primena.
Kompanija može imati izrađen Akt o proceni rizika, odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu, procedure, uputstva za bezbedan rad i sprovedenu obuku za bezbedan i zdrav rad, ali se i dalje može dogoditi da zaposleni ne primenjuju propisane mere.
Zašto?
Razlozi su različiti – od dugogodišnjih radnih navika i pogrešnog odnosa prema riziku, do neadekvatne opreme, pritiska rokova i nedovoljno razvijene kulture bezbednosti.
Razumevanje ovih razloga jedan je od prvih koraka ka stvaranju efikasnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu.
„Neće to mene“ – kada iskustvo postane rizik
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih zaposleni ne poštuju mere bezbednosti jeste osećaj da se nezgoda neće dogoditi upravo njima.
Radnik koji godinama obavlja isti posao bez povrede može razviti uverenje da dobro poznaje posao i da može da „proceni“ kada je zaštitna mera zaista potrebna.
Na primer:
- radnik skida zaštitne naočare prilikom sečenja;
- ne koristi zaštitnu masku prilikom rada u prostoru gde se javlja prašina;
- ne koristi sigurnosni pojas pri radu na visini;
- uklanja zaštitnu opremu sa mašine;
- ulazi u zonu opasnosti jer je tamo otišao „samo na trenutak“;
- ne koristi zaštitne cipele i zaštitni slem jer mu smetaju tokom procesa rada.
Problem je u tome što odsustvo prethodne povrede nije dokaz da je određeni način rada bezbedan.
Upravo zato Akt o proceni rizika treba da bude praktičan dokument koji zaposlenom pokazuje koje opasnosti postoje na njegovom radnom mestu i koje mere mora da primenjuje.
Kada se zaštita na radu doživljava kao usporavanje posla
Zaposleni će mnogo teže prihvatiti određenu meru ako je ne razume.
Ako zaposleni zna samo da „mora da nosi naočare“, ali mu niko nije objasnio da zaštitne naočare štite od letećih čestica, metalnih opiljaka, prašine ili drugih opasnosti, postoji veća mogućnost da će meru doživeti kao nepotrebnu obavezu.
Zato obuka za zaštitu na radu, odnosno zakonski odgovarajuća obuka za bezbedan i zdrav rad, ne bi trebalo da se svodi na formalno potpisivanje dokumentacije.
Zaposleni treba da razume:
koji rizik postoji → šta može da se dogodi → kako se rizik kontroliše → koju meru mora da primeni.
Takav pristup povećava mogućnost da zaposleni određenu meru prihvati kao deo svog normalnog načina rada.
Neudobna ili neodgovarajuća lična zaštitna oprema
Ponekad problem nije u zaposlenom, već u izboru opreme.
Naočare koje se magle, rukavice koje otežavaju precizan rad, zaštitna obuća koja nije odgovarajuće veličine ili respiratorna zaštita koja nije pravilno odabrana mogu dovesti do toga da zaposleni pokušava da izbegne korišćenje opreme.
Zbog toga poslodavac, uz stručnu podršku savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, treba da izbor lične zaštitne opreme zasniva na stvarnim rizicima radnog mesta.
Lična zaštitna oprema treba da bude:
- odgovarajuća za identifikovani rizik;
- odgovarajuće veličine;
- kompatibilna sa drugim sredstvima zaštite;
- pravilno održavana;
- dostupna zaposlenima;
- korišćena u skladu sa uputstvima proizvođača;
- odgovarajuća konkretnom načinu rada.
Nije dovoljno napisati u Aktu o proceni rizika da se koriste „zaštitne rukavice“. Potrebno je razmotriti od kojih rizika rukavice štite i da li su odgovarajuće za konkretan posao.
Pritisak rokova može ugroziti bezbednost
Jedan od najopasnijih scenarija nastaje kada kompanija zaposlenima istovremeno šalje dve poruke:
„Moramo završiti posao što pre.“ i „Morate poštovati sve mere bezbednosti.“
Ako se u praksi nagrađuje samo brzina, a bezbedno ponašanje se ne prati i ne vrednuje, zaposleni mogu početi da zaobilaze procedure kako bi ispunili rok i dobili bonus ili neki vid stimulacije.
Tada se mogu pojaviti postupci kao što su:
- preskakanje pojedinih koraka u radnom procesu;
- rad bez lične zaštitne opreme;
- uklanjanje zaštitnih uređaja;
- rad sa neispravnom opremom;
- improvizovana rešenja;
- nepravilno korišćenje alata;
- rad u zoni opasnosti;
- obavljanje poslova za koje zaposleni nije obučen.
Zbog toga bezbednost i zdravlje na radu ne smeju biti suprotstavljeni produktivnosti.
Dobro organizovan sistem treba da omogući da se posao obavlja efikasno, ali na način koji ne ugrožava bezbednost zaposlenih.
Primer rukovodioca često govori više od procedure
Zaposleni pažljivo posmatraju ponašanje svojih nadređenih.
Ako direktor, poslovođa ili rukovodilac ulazi u proizvodni pogon bez zaštitne opreme, radnici će vrlo brzo zaključiti da pravila nisu podjednako važna za sve.
Ako se tolerisanje nebezbednog ponašanja ponavlja, nastaje ono što se može nazvati normalizacijom odstupanja – rizično ponašanje vremenom postaje „normalan način rada“.
Zato rukovodioci moraju svojim ponašanjem pokazati da su pravila bezbednosti obavezna za sve.
To posebno dolazi do izražaja na gradilištima, u proizvodnim pogonima, skladištima, radionicama i drugim sredinama sa povećanim rizicima.
Akt o proceni rizika nije samo dokument u registratoru
Jedna od čestih grešaka jeste da se Akt o proceni rizika posmatra kao dokument koji treba izraditi, potpisati, odložiti i čuvati dok ne dođe inspektori u kontrolu.
Njegova stvarna funkcija je mnogo šira.
Procena rizika treba da bude osnova za organizovanje preventivnih mera na radnim mestima.
Na osnovu utvrđenih opasnosti i štetnosti poslodavac određuje mere koje treba primenjivati kako bi se rizici otklonili ili smanjili.
Zato kvalitetan Akt o proceni rizika treba da bude povezan sa stvarnim poslovanjem.
Ako se promeni:
- tehnologija rada;
- oprema;
- radno mesto;
- organizacija rada;
- način izvođenja radova;
- materijali ili hemijske materije;
- prostor u kojem se rad obavlja,
potrebno je proveriti da li procena rizika i propisane mere i dalje odgovaraju stvarnom stanju i zbog svake promene, treba razmatrati ažuriranje ili dopunu Akta o proceni rizika.
Zbog toga brza izrada Akta o proceni rizika ne treba da znači izradu dokumenta „na brzinu“, već efikasnu i stručnu izradu dokumentacije na osnovu stvarnih podataka o poslodavcu i radnim mestima. Ukoliko Vam je potreban kvalitetan Akt o proceni rizika ili niste sigurni da li je neophodno da ažurirate dokumentaciju za bezbednost na radu, obratite nam se za stručnu pomoć i brzo reagovanje https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/izrada-akta-o-proceni-rizika-na-radnom-mestu-i-u-radnoj-sredini
Obuka za bezbedan i zdrav rad mora biti razumljiva zaposlenom
Jedan od ključnih elemenata sistema jeste obuka za bezbedan i zdrav rad.
Obuka ne treba da bude ista za sve zaposlene.
Radnik koji radi na računaru, radnik koji upravlja viljuškarom, bravar, zavarivač, građevinski radnik ili zaposleni koji radi sa hemijskim materijama imaju različite rizike i različite mere zaštite.
Zato sadržaj obuke treba povezati sa konkretnim poslovima i rizicima.
Zaposleni treba da zna:
- koje opasnosti postoje na njegovom radnom mestu;
- koje mere mora da primenjuje;
- koju ličnu zaštitnu opremu mora da koristi;
- kako se bezbedno koristi oprema za rad;
- šta ne sme da radi;
- kako da prijavi uočenu opasnost;
- šta da uradi u slučaju neposredne opasnosti;
- kome treba da se obrati kada postoji problem sa bezbednošću.
Praktična i razumljiva obuka ima mnogo veći efekat od formalnog upoznavanja sa velikim brojem opštih pravila https://www.abintegral.rs/blog/kako-pravilno-organizovati-obuku-zaposlenih-za-bezbedan-rad-u-skladu-sa-aktom-o-proceni-rizika
Kontrola primene mera je jednako važna kao i obuka
Čak i najbolja dokumentacija za bezbednost na radu nema veliki praktični efekat ako se ne kontroliše njena primena.
Poslodavac treba da organizuje sistem u kojem se redovno proverava da li se propisane mere zaista primenjuju.
To može uključivati:
- obilaske radnih mesta;
- kontrolu korišćenja lične zaštitne opreme;
- proveru stanja opreme za rad;
- prijavljivanje opasnih pojava;
- otklanjanje uočenih nedostataka;
- praćenje povreda i incidenata;
- razgovore sa zaposlenima;
- uvođenje korektivnih i preventivnih mera.
Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu ima važnu stručnu ulogu u organizovanju i praćenju ovih aktivnosti, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i obavezama https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/savetniksaradnik-za-bezbednost-i-zdravlje-na-radu
Šta ako zaposleni svesno krši pravila?
Važno je napraviti razliku između dve situacije.
Prva je kada zaposleni ne primenjuje meru zato što nije adekvatno obučen, ne razume rizik, nema odgovarajuću opremu ili je organizacija rada loša.
Druga je kada su zaposleni:
- pravilno obučeni;
- upoznati sa rizicima;
- dobili odgovarajuću opremu;
- dobili jasna uputstva;
- imaju uslove da bezbedno rade,
ali svesno i bez opravdanog razloga odbijaju da primenjuju propisane mere.
U takvoj situaciji poslodavac mora reagovati u skladu sa zakonom, internim aktima i organizacijom rada.
Međutim, kažnjavanje ne sme biti jedina strategija.
Ako deset zaposlenih stalno pravi istu grešku, prvo treba postaviti pitanje:
Da li je problem zaista u deset zaposlenih ili u načinu na koji je posao organizovan?
Bezbednosna kultura počinje od rukovodstva
Kultura bezbednosti ne nastaje donošenjem jednog pravilnika.
Ona se razvija kroz svakodnevno ponašanje.
Poslodavac koji želi bolju bezbednost treba da:
- jasno definiše odgovornosti;
- obezbedi potrebne mere zaštite;
- obezbedi odgovarajuću obuku;
- uključuje zaposlene u prepoznavanje problema;
- kontroliše primenu mera;
- reaguje na uočene nedostatke;
- ne nagrađuje rizično ponašanje;
- ličnim primerom pokazuje važnost bezbednosti.
Cilj nije da zaposleni poštuje pravilo samo kada je prisutan savetnik za bezbednost ili rukovodilac.
Cilj je da bezbedno ponašanje postane standardni način rada, a kako sve to utiče na produktivnost, možete pročitati ovde https://www.abintegral.rs/blog/kako-zastita-na-radu-utice-na-produktivnost-firme
Kako poslodavac može da poveća poštovanje mera bezbednosti?
Umesto da se reaguje tek nakon povrede ili inspekcijskog nadzora, poslodavac može preventivno da uvede nekoliko jednostavnih principa:
- Objasnite zaposlenom zašto postoji određena mera
Ljudi lakše prihvataju pravilo kada razumeju rizik koji ono kontroliše.
- Uključite zaposlene u rešavanje problema
Radnici često najbolje poznaju praktične probleme na svom radnom mestu.
- Birajte odgovarajuću zaštitnu opremu
Oprema mora biti adekvatna riziku i načinu rada, kao i sa dobrim ergonomskim karakteristikama.
- Kontrolišite primenu mera
Pravila koja se nikada ne proveravaju vremenom postaju preporuke.
- Rukovodioci moraju biti primer
Bezbednosna kultura počinje od vrha organizacije.
- Reagujte na opasne postupke
Ignorisanje rizičnog ponašanja predstavlja poruku da je takvo ponašanje prihvatljivo.
- Učite iz događaja
Povreda, incident ili „Near miss (zamalo nezgoda)“ treba da budu razlog za analizu i unapređenje mera.
Zaključak
Poštovanje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne može se postići samo izradom dokumentacije.
Akt o proceni rizika, uputstva, procedure, lična zaštitna oprema i obuka za bezbedan i zdrav rad predstavljaju važne elemente sistema, ali njihova vrednost zavisi od toga kako se primenjuju u svakodnevnom radu.
Poslodavac koji želi da smanji broj povreda ne treba samo da pita:
„Da li imamo dokumentaciju?“
Već i:
„Da li naši zaposleni razumeju rizike?“
„Da li se mere zaista primenjuju?“
„Da li rukovodioci daju dobar primer?“
„Da li je oprema odgovarajuća?“
„Da li reagujemo kada primetimo rizično ponašanje?“
„Da li zaposleni mogu bezbedno da obave posao bez potrebe za improvizacijom?“
Upravo kombinacija stručne procene rizika, odgovarajuće dokumentacije za bezbednost na radu, kvalitetne obuke, kontrole primene mera i dobre organizacije rada predstavlja osnovu efikasnog sistema BZR.
Zato angažovanje stručnog lica, odnosno savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, ne treba posmatrati samo kao ispunjavanje zakonske obaveze. Stručna podrška treba da pomogne poslodavcu da prepozna rizike, unapredi preventivne mere i izgradi sistem u kojem je bezbedan rad sastavni deo svakodnevnog poslovanja. Za implementaciju kompletnog procesa bezbednosti na radu i bezbednih uslova rada, zakažite sastanak i dobijte prave informacije, šta je neophodno primeniti https://www.abintegral.rs/
