Bezbednost i zdravlje na radu u Republici Srbiji poslednjih godina prolaze kroz značajne promene. Nakon donošenja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023), usvojen je niz novih podzakonskih propisa kojima se detaljnije uređuje oblast zaštite na radu, odnosno način i postupak izrade Akta o proceni rizika, vođenje evidencija iz oblasti BZR, definisanje rada na visini, pregledi i provere opreme za rad, ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija i ispitivanje uslova radne sredine.
Tokom 2026. godine dodatno su donete izmene pojedinih pravilnika, objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 57/2026. Međutim, za četiri važna pravilnika rokovi za primenu i usklađivanje pomereni su na 1. januar 2027. godine.
To znači da poslodavci imaju dodatno vreme da svoju trenutnu dokumentaciju usklade sa novim propisima. U slučaju inspekcijskog nadzora, ili neželjenog događaja, kao što su povreda na radu ili prijave (od strane zaposlenih, odnosno trećih lica) poslodavca inspekciji rada, veoma je važno da dokumentacija bude ažurirana, odnosno da Akt o proceni rizika odgovara realnom stanju kod poslodavca, odnosno da je izmena Akta o proceni rizika izvršena u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini, gde se navodi u kojim slučajevima je poslodavac u obavezi da pokrene postupak izemene i dopune Akta o proceni rizika. Na našem blogu https://www.abintegral.rs/blog/akt-o-proceni-rizika-kompletan-vodic-za-poslodavce-u-srbiji-zakon-kazne-i-cena možete videti detaljan vodič koji se tiče izrade ovog dokumenta, kao razloga kada ga je potrebno izmeniti, odnosno dopuniti.
Osim toga, obavezno je stalno vođenje i praćenje mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uključujući i vođenje evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, gde postoji poseban pravilnik za tu oblast. Inače, Stari pravilnik je imao 14 evidencija koje su bile obavezne za vođenje/praćenje, dok je novim Pravilnikom njihov broj smanjen na 11.
Koji propisi su najvažniji?
Za poslodavce su posebno značajni sledeći propisi iz oblasti zaštite na radu, koji su promenjeni i zahtevaju proces ažuriranja kod poslodavca:
- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023);
- Pravilnik o načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 5/2025, 38/2025, 118/2025 i 57/2026);
- Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na visini („Sl. glasnik RS“, br. 5/2025, 38/2025, 118/2025 i 57/2026);
- Pravilnik o postupku pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija i ispitivanja uslova radne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 76/2024, 38/2025, 118/2025 i 57/2026);
- Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 76/2024, 38/2025, 118/2025 i 57/2026);
- Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta i radilišta ("Sl. glasnik RS", br. 4/2025) (poslednji je važan ukoliko poslodavac izvodi radove na gradilištu i ima potrebu da izradi elaborat o uređenju gradilišta, odnosno da prijave radove nadležnoj inspekciji rada).
Ovi propisi zajedno čine važan deo sistema bezbednosti i zdravlja na radu i direktno utiču na dokumentaciju, organizaciju rada i preventivne mere koje poslodavac mora da obezbedi.
- Akt o proceni rizika – jedan od najvažnijih dokumenata poslodavca
Akt o proceni rizika predstavlja osnovni dokument kojim poslodavac uređuje procenu rizika od nastanka povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom.
Prema Pravilniku o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini, procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora procesa rada, odnosno opasnosti i štetnosti koje mogu uticati na bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Zbog toga izrada Akta o proceni rizika nije samo formalna obaveza. Akt o proceni rizika mora da odgovara stvarnom stanju kod poslodavca.
To znači da prilikom izrade dokumentacije za bezbednost na radu treba uzeti u obzir:
- organizaciju rada;
- sistematizacija radnih mesta, odnosno realno stanje opisa poslova;
- opremu za rad;
- sredstva za rad;
- radne prostorije;
- radnu sredinu;
- opasnosti i štetnosti;
- korišćenje hemijskih i drugih opasnih materija;
- korišćenje lične zaštitne opreme;
- rad na visini;
- ručno prenošenje tereta;
- električne instalacije;
- rizike povezane sa mašinama i uređajima;
- ergonomiju;
- psihofizičke napore;
- informacije o ranijim događajima koji se tiču bezbednosti na radu (da li je kod poslodavca bilo povreda na radu, profesionalnih bolesti i sl.);
- organizacione i druge faktore koji mogu uticati na bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Posebno je važno da se Akt o proceni rizika ažurira kada dođe do promena koje mogu uticati na procenjene rizike, ali je potrebno izvršiti i izmenu Akta radi usklađivanja sa novim Zakonom i Pravilnicima.
Rok za usklađivanje Akta o proceni rizika
Odlukom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odložana je primena ključnih pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Umesto od 1. jula 2026. godine, novi propisi počeće da se primenjuju od 1. januara 2027, čime su poslodavci dobili dodatnih šest meseci za usklađivanje poslovanja sa novim pravilima. na 1. januar 2027. godine.
Drugim rečima, poslodavci su dobili dodatni period za izradu, reviziju i usklađivanje dokumentacije za bezbednost na radu.
Za izmenu i dopunu Akta o proceni rizika, Evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i ostale dokumentacije, ne treba striktno čekati poslednji dan, već treba otpočeti sa rešavanjem ovih pitanja na vreme, jer za izradu kvalitetnog Akta o proceni rizika treba vremena, ovaj proces između ostalog obuhvata i snimanje organizacije rada sa praćenjem procesa rada, prikupljanje podataka, a nakon toga i stručnu analizu evidentiranog stanja, kako bi konačni Akt o proceni rizika obuhvatio sve neophodne elemente i gde bi se definisale sve potrebne mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Ukoliko imate potrebu za izmenom i dopunom Akta o proceni rizika ili želite da proverite da li je Vaša dokumentacija adekvatna, možete nam se obratiti za besplatne konsultacije https://www.abintegral.rs/kontakt
- Obuka za bezbednost na radu – obaveza koja mora biti dokumentovana
Obuka za bezbednost na radu, odnosno obuka za bezbedan i zdrav rad, predstavlja jednu od ključnih preventivnih mera, kao i obaveza poslodavaca.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje obavezu poslodavca da zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad, dok se način sprovođenja obuke dodatno uređuje propisima iz oblasti BZR (za radna mesta sa povećanim rizikom, obuka se sprovodi najkasnije u roku od 12 meseci od dana prethodne obuke, dok se za radna mesta koja nisu sa povećanim rizikom, ova obuka sprovodi najkasnije na period od 36 meseci).
Obuka ne treba da se posmatra kao jednokratno potpisivanje dokumentacije. Njena svrha je da zaposleni bude upoznat sa opasnostima i štetnostima na svom radnom mestu, pravilima bezbednog rada, merama prevencije, načinom korišćenja opreme za rad i lične zaštitne opreme i postupcima u slučaju opasnosti.
Posebno je važno da sadržaj obuke bude povezan sa stvarnim rizicima na radnom mestu.
Zato Akt o proceni rizika, obuka za bezbednost na radu i praktična primena preventivnih mera moraju biti međusobno povezani. Detaljnije o pravilnom sprovođenju obuke zaposlenih za bezbedan i zrav rad, možete pročitati na blogu https://www.abintegral.rs/blog/kako-pravilno-organizovati-obuku-zaposlenih-za-bezbedan-rad-u-skladu-sa-aktom-o-proceni-rizika
- Uloga savetnika za bezbednost i zdravlje na radu
Novi sistem bezbednosti i zdravlja na radu daje značajno mesto stručnim licima koja obavljaju poslove BZR kod poslodavca.
Zavisno od delatnosti i broja zaposlenih, poslodavac organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu angažovanjem odgovarajućeg stručnog lica – savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonskim uslovima.
Uloga savetnika za bezbednost na radu nije samo administrativna.
Savetnik učestvuje u organizovanju i sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu, prati stanje BZR, učestvuje u proceni rizika, daje stručne savete poslodavcu, prati primenu preventivnih mera i učestvuje u različitim aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje rizika.
Zbog toga usluge savetnika za bezbednost na radu treba posmatrati kao kontinuiranu stručnu podršku poslodavcu, a ne samo kao formalno angažovanje stručnog lica. Između ostalog savetnik za bezbednost i zdravlje na radu upoznaje poslodavca i sa izmenom propisa u ovoj oblasti, jer to je lice koje je u materiji i svojim radom prati sve izmene propisa koje se tiču bezbednosti na radu.
- Zašto ne treba čekati 1. januar 2027. godine?
Odlaganje primene četiri pravilnika ne znači da poslodavci treba da odlože aktivnosti do kraja 2026. godine.
Naprotiv.
Dodatni period treba iskoristiti za pregled postojećeg sistema bezbednosti i zdravlja na radu i postepeno usklađivanje poslovanja.
Sa približavanjem 1. januara 2027. godine, preporuka je da poslodavci izvrše pregled kompletne dokumentacije iz oblasti BZR, jer inspekcija prilikom kontrole primene propisa iz ovih oblasti ne prihvata opravdanja da poslodavci nisu upoznati sa izmenama Zakona i Pravilnika.
Za kvalitetnu izradu dokumentacije za bezbednost na radu potrebno je vreme. Isto važi i za reviziju Akta o proceni rizika, organizovanje obuke za bezbedan i zdrav rad, sređivanje evidencija, proveru opreme i organizovanje potrebnih ispitivanja.
Poslodavci koji na vreme započnu pripreme izbeći će situaciju da se veliki broj aktivnosti mora sprovesti u kratkom periodu.
Zaključak
Nove izmene propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu predstavljaju nastavak procesa unapređenja sistema BZR u Republici Srbiji.
Poseban značaj imaju Akt o proceni rizika, obuka za bezbednost na radu, evidencije u oblasti BZR, pregledi i provere opreme za rad, ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija i ispitivanje uslova radne sredine.
Iako je primena četiri važna pravilnika odložena do 1. januara 2027. godine, poslodavci bi već tokom 2026. godine trebalo da provere svoje stanje i započnu usklađivanje.
Dobar sistem bezbednosti i zdravlja na radu ne zasniva se samo na tome da poslodavac poseduje dokumentaciju. Akt o proceni rizika, obuka za bezbedan i zdrav rad, preventivne mere, evidencije, imenovanje savetnika za bezbednost na radu moraju biti međusobno povezani i primenjivati se u svakodnevnom radu.
Za poslodavce to znači da je sada pravi trenutak za pregled postojećeg sistema, ažuriranje dokumentacije i pripremu za obaveze koje počinju da se primenjuju od 1. januara 2027. godine.
Stručna podrška kroz usluge savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, izradu Akta o proceni rizika, izradu druge dokumentacije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, organizovanje obuke za bezbednost na radu i praćenje ispunjenosti zakonskih obaveza može značajno olakšati poslodavcu proces usklađivanja poslovanja sa važećim propisima.
Naš stručni tim vam može pružiti podršku u svim segmentima bezbednosti i zdravlja na radu, informisati vas o novim i izmenjenim propisima i pomoći vam da pravovremeno ispunite sve obaveze koje imate kao poslodavac. Kontaktirajte nas i informišite se o obavezama i mogućnostima za unapređenje bezbednosti na radu u vašoj kompaniji: https://www.abintegral.rs/kontakt
