Svaki poslodavac zna da su povrede na radu neželjen događaj. Međutim, mnogi i dalje posmatraju bezbednost radnika kao zakonsku obavezu i trošak, umesto kao investiciju. Kada se desi povreda, finansijski udarac na firmu je višestruko veći od same kazne inspekcije ili troškova lečenja.

U ovom tekstu analiziramo direktne i skrivene troškove povreda na radu i objašnjavamo kako vam pravilna prevencija može uštedeti milione.

Direktni vs. indirektni troškovi povreda na radu

Troškovi koje izazove jedna povreda na radnom mestu mogu se podeliti na vidljive (direktne) i nevidljive (indirektne). Finansijski stručnjaci često porede ove troškove sa santom leda – ono što je ispod površine je daleko opasnije.

Direktni troškovi (Vrh ledene sante)

Ovo su troškovi koje poslodavac odmah uočava i plaća:

• Bolovanja i naknade zarada zbog privremene sprečenosti za rad.
• Troškovi medicinskih usluga i rehabilitacije radnika.
• Prekršajne prijave inspekcije rada zbog utvrđenih propusta koje dovode do visokih novčanih kazni za poslodavce.
• Sudski troškovi i odštetni zahtevi povređenog radnika.

Indirektni troškovi (Skriveni deo pod vodom)

Ovi troškovi su često tri do četiri puta veći od direktnih:

• Gubitak produktivnosti: Zastoj u proizvodnji ili pružanju usluga odmah nakon incidenta.
• Troškovi zamene: Vreme i novac potrebni za pronalaženje, zapošljavanje i obuku novog radnika.
• Oštećenje opreme: Povrede često prate havarije na mašinama ili gubitak sirovina.
• Pad morala: Preostali zaposleni osećaju nesigurnost, što smanjuje njihovu efikasnost.
• Narušavanje reputacije: Loš imidž firme otežava privlačenje kvalitetnih kadrova i klijenata.

Kako sprečiti finansijski gubitak?

Jedini efikasan način da se ovi troškovi svedu na nulu jeste sistemsko upravljanje zaštitom na radu. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje jasne korake koje svaka firma mora preduzeti.

1. Izrada Akta o proceni rizika

Osnovni temelj bezbednosti u svakoj kompaniji jeste Izrada Akta o proceni rizika. Ovo nije samo formalni dokument za inspekciju, već Mapa puta za prepoznavanje opasnosti. Pravilno urađena procena rizika na radnom mestu identifikuje sve kritične tačke i definiše mere za njihovo otklanjanje pre nego što dođe do incidenta. Više o izradi Akta o proceni rizika, pročtajte na linku: https://www.abintegral.rs/blog/akt-o-proceni-rizika-kompletan-vodic-za-poslodavce-u-srbiji-zakon-kazne-i-cena

2. Angažovanje stručnog lica

Da bi sistem funkcionisao, potrebno Vam je stručno lice. Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu (ili saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, u zavisnosti od delatnosti i broja zaposlenih) vodi računa o svakodnevnoj primeni mera. Njihov zadatak je kontrola opreme, implementacija propisa, upoznavanje zaposlenih i poslodavca sa obavezama i odgovornostima, sprovođenje obuka za bezbedan i zdrav rad, reagovanje u slučaju akcidenata, povreda na radu, saradnja sa inspekcijom rada i dr…

3. Redovna obuka zaposlenih

Obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad je zakonska obaveza poslodavca, ali i najvažnija stvar, jer se tokom obuke zaposleni upoznaju sa svim rizicima, kao i merama za sprečavanje rizika. Više o obukama zaposlenih za bezbedan i zdrav rad koje su osnov bezbednosti na radu kod svakog poslodavca, pročitajte u nastavku: https://www.abintegral.rs/blog/kako-pravilno-organizovati-obuku-zaposlenih-za-bezbedan-rad-u-skladu-sa-aktom-o-proceni-rizika

Kada se podvuče crta, trošak koji zahteva izrada Akta o proceni rizika, angažovanje savetnika za BZR, nabavka lične zaštitne opreme i drugih pratećih stvari, je minimalan u poređenju sa cenom samo jedne teže povrede na radu. Preventivno delovanje štiti ono najvrednije – živote vaših radnika – ali istovremeno čuva i stabilnost vašeg poslovanja.

U nastavku predstavljamo primer iz prakse: Koliko zapravo košta jedna povreda?

Da bismo bolje razumeli razliku između vidljivih i skrivenih troškova, analiziraćemo realističan primer iz jedne domaće proizvodne kompanije.

Incident: Usled nepažnje i nedostatka adekvatne zaštitne opreme, radnik na mašini je zadobio težu povredu šake.

Radnik je morao na hitnu operaciju i otvorio je bolovanje u trajanju od 3 meseca. Pogledajmo kako izgleda stvarna matematika ovog incidenta:

1. Direktni (vidljivi) troškovi: Isplata bolovanja: Firma pokriva 100% zarade za prvi mesec (teža povreda na radu) — 1.000 eura. Novčana kazna: Inspekcija za rad izlazi na teren, utvrđuje da propust nije bio nameran ali da procedura nije ispoštovana, i šalje poslodavca kod sudije za prekršaje, što mu kroz sudski proces kasnije, kao odgovornom licu izriče kaznu — 2.500 eura. Sudsko poravnanje: Radnik angažuje advokata i firma pristaje na vansudsko poravnanje za pretrpljeni strah i bol — 4.000 eura. Ukupno direktni troškovi: 7.500 eura.
2. Indirektni (skriveni) troškovi: Zastoj u proizvodnji: Mašina je bila zapečaćena tokom uviđaja, a pogon je stajao dva dana — 3.000 eura. Prekovremeni rad: Da bi se ispoštovali rokovi prema kupcima, ostali radnici su morali da rade prekovremeno, što se plaća uvećano — 1.500 eura. Zapošljavanje zamene: Pronalaženje novog radnika preko agencije i njegova hitna obuka za rad na specifičnoj mašini — 1.200 eura. Popravka i čišćenje: sanacija mašine i provera tehničke ispravnosti pre ponovnog puštanja u rad — 500 eura. Ukupno indirektni troškovi: 6.200 eura.

Konačni bilans: Ova jedna jedina povreda koštala je kompaniju ukupno 13.700 eura. Da je na vreme angažovan profesionalni Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu i da je kvalitetno urađen Akt o proceni rizika, što predstavlja osnov za upoznavanje zaposlenih sa svim rizicima, kao i merama za smanjenje rizika od povreda na radu, ovaj incident bi bio sprečen. Trošak preventivnih mera bio bi višestruko manji od cene koju je firma na kraju platila.

Ne čekajte da se dogodi povreda na radu da bi ste uveli red u sistem bezbednosti na radu. Obezbedite stručnu pomoć, profesionalan Akt o proceni rizika, stručno lice za bezbednost na radu i pre svega, učinite da vaše poslovanje bude u potpunosti bezbedno za zaposlene i usklađeno sa zakonom. Kontaktirajte nas https://www.abintegral.rs/kontakt