Poslodavci u Srbiji danas posluju u sve zahtevnijem regulatornom okruženju. Iako većina njih razume značaj bezbednog radnog okruženja, praksa pokazuje da se oblast bezbednosti i zdravlja na radu i dalje često svodi na ispunjavanje formalnih zakonskih obaveza.

Međutim, zaštita na radu nije administracija, već sistem upravljanja rizicima koji direktno utiče na bezbednost zaposlenih, finansijsku stabilnost kompanije i njenu pravnu sigurnost.

Iz iskustava privrednika, komentara sa stručnih foruma, analiza inspekcijskih nadzora i sudske prakse, izdvojili smo 10 najčešćih grešaka koje poslodavci ponavljaju iz godine u godinu.

1. Izrada Akta o proceni rizika samo radi ispunjavanja zakonske obaveze

Jedna od najčešćih grešaka jeste pristup: „Potreban nam je Akt o proceni rizika samo zbog inspekcije.“

Nažalost, veliki broj poslodavaca i dalje smatra da je izrada Akta o proceni rizika jednokratna administrativna obaveza.

Posledice takvog pristupa su ozbiljne:

• neprepoznate opasnosti i štetnosti;
• neadekvatne preventivne mere;
• povećan rizik od povreda na radu;
• otežana odbrana poslodavca u slučaju sudskog spora.

Akt o proceni rizika mora biti izrađen na osnovu stvarnog stanja na terenu, a ne korišćenjem generičkih obrazaca.

Posebno je važno da se dokument ažurira prilikom:

• uvođenja novih tehnologija;
• nabavke nove opreme za rad;
• promene organizacije rada;
• promene broja zaposlenih;
• rekonstrukcije radnog prostora.

Više o izradi Akta o proceni rizika možete pročitati ovde: https://www.abintegral.rs/blog/akt-o-proceni-rizika-kompletan-vodic-za-poslodavce-u-srbiji-zakon-kazne-i-cena 

2. Biranje najjeftinije agencije za bezbednost na radu

Na tržištu postoji veliki broj pružalaca usluga, ali nisu svi isti.

Vrlo često se dešava da poslodavac angažuje prvu ili najjeftiniju agenciju za bezbednost na radu, bez detaljne provere kvaliteta usluge.

To može dovesti do ozbiljnih problema.

Kvalitetna agencija za bezbednost na radu treba da obezbedi:

• kontinuiranu stručnu podršku;
• redovne obilaske radnih mesta;
• blagovremeno ažuriranje dokumentacije;
• pomoć tokom inspekcijskog nadzora;
• preventivno delovanje.

Najveća greška je posmatrati cenu kao jedini kriterijum.

3. Misle da je dovoljno imati dokumentaciju

Veoma često se može čuti:

„Imamo fasciklu sa dokumentacijom, sve je završeno.“

To je jedna od najvećih zabluda.

Inspektor ne proverava samo da li dokument postoji, već i da li je dokumentaicja izrađena u skladu sa Zakonom i da li se mere koje su obuhvaćene dokumentacijom zaista primenjuju u praksi.

Kvalitetna usluga za bezbednost na radu podrazumeva mnogo više od izrade dokumenata.

Potrebno je obezbediti:

• sprovođenje preventivnih mera;
• redovne kontrole;
• obuke zaposlenih;
• praćenje stanja na terenu;
• unapređenje bezbednosne kulture.

Da li ste obezbedili dokumentaciju za bezbednost i zdravlje na radu proverite ovde: https://www.abintegral.rs/blog/da-li-je-vasa-bzr-dokumentacija-kompletna-check-lista-za-poslodavce 

4. Savetnik za bezbednost postoji samo „na papiru“

Pojedini poslodavci angažuju savetnika za bezbednost isključivo da bi zadovoljili zakonsku formu.

Takav pristup ne donosi nikakvu stvarnu korist.

Savetnik za bezbednost mora biti aktivno uključen u poslovne procese.

Njegove aktivnosti obuhvataju:

• identifikaciju opasnosti;
• procenu rizika;
• predlaganje preventivnih mera;
• kontrolu sprovođenja mera;
• saradnju sa rukovodiocima.

5. Ne koriste stručnu uslugu savetnika za bezbednost na radu

Pojedini poslodavci pokušavaju samostalno da upravljaju ovom oblašću.

Međutim, propisi se kontinuirano menjaju, a obaveze postaju sve kompleksnije.

Profesionalna usluga savetnika za bezbednost na radu omogućava:

• usklađenost sa zakonima;
• smanjenje rizika od kazni;
• povećanje bezbednosti zaposlenih;
• smanjenje verovatnoće nastanka povreda.

Danas je praktično nemoguće kvalitetno upravljati ovom oblašću bez stručne podrške.

6. Obuke zaposlenih se svode na potpisivanje papira

Jedna od najčešćih primedbi zaposlenih na forumima glasi:

„Potpisali smo obuku, ali nam niko nije objasnio kako bezbedno da radimo.“

Takva praksa je veoma rizična.

Obuka mora biti:

• razumljiva;
• prilagođena konkretnom radnom mestu;
• praktična;
• redovno obnavljana.

Zaposleni mora da zna:

• koje opasnosti postoje;
• kako da koristi opremu;
• kako da reaguje u vanrednim situacijama;
• kome da prijavi uočene nepravilnosti.

Kada se sprovodi obuka za bezbednost i zdravlje na radu i šta tačno obuhvata, možete pročitati na linku u nastavku: https://www.abintegral.rs/blog/kako-pravilno-organizovati-obuku-zaposlenih-za-bezbedan-rad-u-skladu-sa-aktom-o-proceni-rizika 

7. Potcenjuje se uloga koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu

Na gradilištima se često potcenjuje značaj funkcije koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu.

Njegova uloga nije administrativna.

Koordinator upravlja rizicima koji nastaju kada više izvođača istovremeno obavlja radove.

Njegove obaveze obuhvataju:

• koordinaciju izvođača;
• usklađivanje aktivnosti;
• planiranje bezbednog izvođenja radova;
• sprečavanje međusobnog ugrožavanja zaposlenih.

U praksi se veliki broj povreda dešava upravo zbog nedostatka koordinacije između različitih izvođača.

8. Mere se sprovode tek posle inspekcijskog nadzora

Mnogi poslodavci počinju da sređuju dokumentaciju tek posle posete inspekcije rada.

To je pogrešan pristup.

Sistem bezbednosti mora funkcionisati svakodnevno.

Kada inspekcija utvrdi da mere nisu sprovođene kontinuirano, naknadno sređivanje dokumentacije ne može otkloniti odgovornost.

Više o tome šta inspekcija rada kontroliše prilikom obilaska poslodavca, pročitajte u nastvku: https://www.abintegral.rs/blog/sta-radi-inspekcija-rada-tokom-kontrole-bezbednosti-i-zdravlja-na-radu 

9. Ne prate izmene zakonskih propisa

Propisi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu se kontinuirano menjaju.

Poslodavci koji ne prate izmene propisa iz oblasti bezbednosti na radu, rizikuju:

• prekršajne prijave;
• dodatne troškove usled povreda na radu;
• probleme tokom inspekcijskih nadzora usled zabrane procesa rada

Upravo zato je važno angažovati stručnu uslugu za bezbednost na radu, koja podrazumeva i kontinuirano praćenje propisa.

10. Zaštitu na radu posmatraju kao trošak

Ovo je verovatno najveća greška.

Bezbednost i zdravlje na radu nije trošak.

To je investicija.

Posledice zanemarivanja ove oblasti mogu biti ogromne:

• povrede zaposlenih;
• dugotrajna bolovanja;
• prekid poslovanja;
• novčane kazne;
• sudski sporovi;
• gubitak ugleda kompanije.

Kompanije koje ulažu u prevenciju dugoročno posluju stabilnije i efikasnije.

Kako izbeći ove greške?

Prvi korak je uspostavljanje kvalitetnog sistema upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu.

To podrazumeva:

✅ stručna izrada Akta o proceni rizika

✅ angažovanje pouzdane agencije za bezbednost na radu

✅ kontinuirana usluga savetnika za bezbednost na radu

✅ redovne obuke zaposlenih

✅ praćenje zakonskih izmena

✅ preventivno delovanje umesto naknadnog rešavanja problema

Zaključak

Najveći broj problema u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ne nastaje zbog nedostatka propisa, već zbog njihovog nesprovođenja.

Poslodavci koji oblast zaštite na radu posmatraju kao stratešku investiciju imaju manje povreda, manje troškove i stabilnije poslovanje.

Nemojte čekati da vas na propuste upozore inspekcija rada, povreda zaposlenog ili sudski postupak.

Prava vrednost sistema bezbednosti ogleda se u tome da problem spreči pre nego što nastane.

Ako niste sigurni da li ste napravili neku grešku, informišite se besplatno: https://www.abintegral.rs/kontakt